Банка на точковима, односно мобилне експозитуре банака, ускоро би требало да упали моторе и крене пут “малих” локалних заједница у Републици Српској које немају ниједну пословницу банке.
Да би се ово и остварило, потребно је да посланици у Народној скупштини Републике Српске, на сједници која почиње сутра, усвоје измјене и допуне Закона о мјерама безбједности у пословању готовим новцем и другим вриједностима РС.
Подршка народних трибуна овом питању за мале средине ће и те како значити, првенствено у том смислу да ће становници тих мјеста моћи лакше руковати новцем, односно моћи ће отворити рачуне како би примали плате и пензије, вршити уплате и исплате.
Банка на точковима је у ствари покретни шалтер који се обично налази у комби возилу. Због те чињенице, једног дана ће бити у Калиновику, другог у Берковићима, трећег у Дринићу и тако редом у свим општинама које буду обухваћене овим пројектом.
“Не могу рећи да неће бити значајно, свакако ће олакшати пружање те врсте услуга”, наводи за “Независне новине”, Ненад Абрамовић, начелник Берковића.
Међутим, истиче да он лично на ово гледа као на прелазно рјешење и недвосмислено поручује да је Берковићима потребна стална банка, коју немају дуже од деценије.
“Нама би требало да се обезбиједи постојање банке и институција које има свако веће мјесто. Ми из малих локалних заједница највише бисмо вољели да имамо државну банку Републике Српске и да она по службеној дужности буде присутна у оваквим мјестима, без обзира на тај профит, због опстанка становништва”, наглашава Абрамовић.
Напомиње да је ова локална заједница нудила простор и субвенцију од 20.000 КМ ономе ко отвори банку, али да није било заинтересованих.
И остале локалне заједнице које кубуре са истим проблемом су прича за себе.
Калиновик је једна од општина у Српској која нема ни банкомат.
“Наравно да је та покретна банка добра ствар. ‘Поште Србије’ су такође дале неко обећање да ће овдје поставити и банкомат. То би највише значило пензионерима, због њих ми је некако најтеже, јер се правна лица сналазе, плаћају електронски”, прича за “Независне новине” Радомир Сладоје, начелник Калиновика.
И он истиче да су безуспјешно покушавали да врате пословницу банке у ово мјесто, иако за то, увјерава, апсолутно постоје капацитети.
“Наш буџет није уопште мали. Плус, овдје близу око Улога имамо и кинеске компаније, раде, и нема сумње да би се банкама исплатило. Али они (банке) једноставно због обезбјеђења банке, тих секјуритија, због пребацивања новца, увијек нађу оправдање зашто се не исплати. Ми морамо у Фочу и Сарајево да бисмо обавили трансакције и слично”, рекао је Сладоје за “Независне новине”.
Грађани Петровца – Дринића све трансакције тренутно обављају поштом. За неке конкретније ствари, попут кредита или сличног, морају пут под ноге у 60 км удаљени Рибник, или још даље до Мркоњић Град или Бањалуке.
“Сасвим сигурно је да ће много значити ова банка. Најгоре је што банке нема ни у Босанском Петровцу, који је удаљен 10 км одавде”, наводи Драго Ковачевић, начелник Дринића, за “Независне новине”.
Не само да Босански Петровац, општина са већинским српским становништвом у Федерацији БиХ, нема банку, већ неће моћи да рачуна ни на ову мобилну.
“Колико сам упућен, ми нисмо обухваћени овим, јер се не налазимо у Републици Српској, тако да нама неће бити од помоћи”, речено нам је из Босанског Петровца.
Никакве вијести немају ни у Босанском Грахову.
“Ако нешто ми можемо одлучити, радо ћемо прихватити, пуно би нам помогло. Немамо никакав аутомат, никакву банку. Људи по новац морају у Ливно или Дрвар, који су 70 км и 30 км удаљени одавде”, казао је за “Независне новине” Урош Ђуран, начелник Босанског Грахова.
За разлику од њих, Гламоч ће се наћи на путу банци на точковима.
“Овдје живи око 3.000 људи. Банка нам треба, а немамо је већ неколико година”, казао је “Независним новинама” Небојша Радивојша, начелник Гламоча.
У складу са свим реченим, произлази закључак да је банка на точковима добра ствар, али да би било боље да постоји стална пословница. Али, према ријечима економисте Марка Ђога, то ће бити веома тешко оствариво.
“Да би пословала једна филијала банке, морате имати, по неким нормама, једног кредитног референта, једног шалтерског службеника, радника обезбјеђења и то је врло тешко постићи у изузетно малим општинама. Банке то посматрају чисто комерцијално, да ли има или нема тржишта за њихове услуге. Ако нема, онда је једини смисао који могу да понуде овај на точковима”, наводи Ђого за “Независне новине” те додаје:
“И мој отац долази из Калиновика. Мени је веома жао гледати те људи и шта им се дешава. Али, све је то у принципу више демографски проблем, а из њега је настао економски.”
За крај треба рећи да су они који буду пословали посредством мобилне експозитуре дужни да обезбиједе мјере безбједности које подразумијевају систем видео-надзора са чувањем видео-записа, који се састоји од једне унутрашње камере која покрива уплатно-исплатно мјесто и једне вањске камере која покрива улаз у возило те друго.
