Највеће нето примање по основу радног односа током девет мјесеци ове године исплаћено је у Бањалуци, гдје је радник у дјелатности изградње хидрограђевинских објеката за само један мјесец зарадио скоро милион марака.
Наиме, према подацима Пореске управе Републике Српске, највећи износ личног примања је 983.026 КМ, а у тај износ су, осим плате, урачунати и регрес, топли оброк, прековремени рад, бонус, накнаде и додаци на услове рада.
Када се у обзир узме податак да је у септембру просјечна плата у Српској износила 1.277 КМ, овом раднику исплаћено је таквих 769 плата.
“Друго појединачно нето примања по висини по основу радног односа у износу од 251.769 КМ остварио је радник у дјелатности осталог новчаног пословања, односно посредовања”, навели су у Пореској управи Српске за “Независне новине”.
За мјесец дана рада плату вриједности 107.462 КМ примио је радник у дјелатности трговине на велико дуванским производима чије се сједиште послодавца налази у Источној Илиџи.
Међу пет највећих плата ове године нашле су се и плате од 98.078 КМ и 96.499 КМ исплаћене у Бањалуци у области дјелатности болница, односно осталог новчаног пословања – посредовања.
Предраг Млинаревић, професор на Економском факултету у Палама, истиче да су наведене плате највјероватније менаџерске плате и да нису репрезентативне.
“Веома је важно да се ту види, од тих виших зарада које имамо, који је проценат оних који те зараде примају. Зараде на нивоу инцидента које су занимљиве са становишта износа због тога што “боду очи” нису никада плод економије нити су одраз тога шта једна економија може да понуди, већ су више спорадична појава иза које могу да стоје разне ствари”, рекао је Млинаревић за “Независне новине”.
Млинаревић истиче да је потребно довести инвестиције које имају виши технолошки ниво, односно виши ниво додате вриједности и које би тако могле да исплате веће зараде, а да то не буде науштрб профита тих компанија.
“Ми смо се, нажалост, претворили у економију која се бави увозом и гдје је тај сегмент најплаћенији. Другим ријечима, сви они који посредују увоз одређених врста производа на наше тржиште остварују ту зараду без тога да ми имамо домаћу производну основу, гдје би се из производње и у производњи исплаћивале те више зараде”, објашњава он.
Млинаревић додаје да су ове зараде занимљиве као нека врста статистичког раритета.
“Они који учествују у расподјели као што су финансије посредовања, а не у стварању дохотка, они имају највеће зараде, док они који стварају доходак имају најмању зараду. У таквим околностима имамо неку врсту парадокса у нашој економији, али није необјашњиво”, истиче Млинаревић објашњавајући да припадамо економији заснованој на потрошњи и увозу, односно присутан је потрошачко-увозни модел раста који треба трансформисати у произвођачки и извозно оријентисан модел раста са дјелатностима које имају већи ниво додате вриједности.
