Руси заинтересовани да производе укапљени гас у Српској. И ТЕ Гацко би могла да га користи

Предсједник Владе РС Радован Вишковић рекао је током посјете Москви да би на подручју Зворника требало да буде изграђено постројење за претварање природног гаса у течни и да је један руски инвеститор заинтересован за овај пројекат.

На овај начин поново је актуелизована прича о фабрици за укапљени гас у Републици Српској, јер је, подсјећања ради, у Зворнику још 2017. године требало да се гради овакво постројење вриједно 70 милиона евра, али од тога није било ништа.

Од представника Владе РС покушали смо сазнати о чему је конкретно премијер Вишковић причао са руским улагачем и како је замишљено да се то спроведе.

Досад је познато да је у Москви презентован пројекат гасификације Републике Српске, коју је представио главни инжењер мултинационалне компаније „Сапиенти“, чије је сједиште у Руској Федерацији.

Инвеститор би, како је за „Независне новине“ речено из Министарства енергетике и рударства РС, изградио постројење за укапљивање природног гаса, а оквирна вриједност инвестиције би била 20 милиона евра.

„Пројекат би био изузетно значајан јер би се гас у течном стању транспортовао на локацију потрошача до којих је немогуће или неисплативо градити гасну инфраструктуру“, рекао је Вишковић у Москви, додајући да би течни гас могла да користи и Термоелектрана Гацко умјесто мазута, те да постоје и други потенцијални корисници. „Договорили смо се да направимо пројектни задатак и сагледамо који би још потрошачи, осим Термоелектране Гацко, били корисници. Анкетираћемо све потенцијалне кориснике и доставити параметре будућем инвеститору, након чега ће бити познат износ инвестиције“, појаснио је Вишковић.

На то се надовезао министар енергетике и рударства РС Петар Ђокић, нагласивши да поједине компаније из Српске дуги низ година исказују потребу за коришћењем природног гаса, а да ће студија бити израђена заједно са потенцијалним инвеститором.

И то би било то што се тиче детаља о евентуалном пројекту у Зворнику.

Оно што нам је речено из ресорног министарства јесте да ово постројење нема никакве везе са пројектом из 2017. године.

„Што се тиче статуса пројекта који помињете, стране у пројекту исти никада нису опозвале те ми не можемо говорити о томе да ли ће се створити услови да се тај пројекат до краја реализује на начин као што је најављено те 2017. године“, наводи се у одговору на наш упит из Министарства енергетике и рударства РС.

А док не буде објелодањено више конкретнијих детаља за нови пројекат кратко ћемо подсјетити на то шта је предвиђао стари.

Наиме, „Гас-Рес“ и руски „Gasprom SPG Tehnology“ потписали су 2017. године споразум и писмо намјере о оснивању заједничког предузећа и фабрике у Зворнику које би требало да се бави пребацивањем гаса у течно стање (тзв. укапљени гас), али и хладњаче или постројења за производњу струје.

Споразумом је тада предвиђено да ће руски гигант бити већински власник, а да ће „Гас-Рес“ имати мањи удио у власништву. Пројекат је требало да буде вриједан 70 милиона евра.

Али, прича годинама није мрдала са мртве тачке јер никада нису усвојени резултати Студије изводљивости, као и завршетак неопходних геолошких истраживања.

Међутим, надлежни су прошле године поручили да се од пројекта није одустало, већ да је поступак успорен због пандемије, а и због ситуације у Украјини.

Из компаније „Гас-Рес“ казали су тада за „Независне новине“ да се пројекат налази у прединвестиционој фази и да је у процесу усвајања резултата Студије изводљивости. Тадашњи градоначелник Зворника Зоран Стевановић нам је потврдио да је „Гаспром“ купио плац на коме ће градити постројење, да је предузеће званично регистровано у Бањалуци, те да су почела геолошка истраживања.

Та истраживања је радила фирма ИРМ-БОР из Зворника, из које су нам казали да је посао обављен 2021. године на захтјев руске стране, али нису жељели да открију о коме се ради. Владо Гаврић, директор поменуте фирме, казао је тада за „Независне новине“ да им је уплаћен дио аванса за истраживање, али да након тога извјештај нису успјели никоме да доставе, јер су све везе биле прекинуте због рата у Украјини. Гаврића смо покушали опет контактирати, али није био доступан.

Подсјетимо и то да је постројење требало да се гради на земљишту недалеко од фабрике „Алумина“. Више детаља о том пројекту тражили смо од Министарства енергетике и рударства РС, али нам није одговорено ни на једно наше питање.