Од укупно 64 локалне заједнице, 10 градова и 54 општине у Републици Српској, свега њих четири су на крају прошле године имале позитиван природни прираштај, показују процјене Републичког завода за статистику.
И ове четири локалне заједнице су имале позитиван природни прираштај који није драстично повећан, односно број становника је у односу на 2021. годину мало повећан, негдје и са само два становника.
Бањалука, највећи град у Српској, је 2021. године имала, према процјенама Завода за статистику РС, 185.075 становника, а на крају прошле 185.177, што значи да је Бањалука за годину дана добила 102 становника више.
Источно Ново Сарајево је током 2021. године имало 12.255 становника, а годину касније 12.552, односно 297 становника више.
Ту се убраја и општина Станари, која за годину дана има два становника више, односно 2021. године је имала 6.986 становника, а 2022. 6.988.
И Петровац је имао позитиван природни прираштај, те је 2021. године имао 600 становника, а годину касније њих 634.
Према процјенама Завода, на крају прошле године је у Српској било 1.120.236 становника, од тог броја су 551.376 мушкарци, а 568.860 жене.
Ипак, у овим подацима се види да се из године у годину смањује број становника Републике Српске.
Тако је, према њиховим процјенама, у Српској 2021. године живјело 1.128.309 становника, 2020. године 1.136.274, 2019. године 1.142.495 особа, а 2018. 1.147.902 становника.
Прошле године је рођено 9.118 особа, од тога 4.648 мушког пола, а 4.470 женског пола.
Ипак, с друге стране у току прошле године је у Републици Српској умрло 16.236 становника.
Склопљено је 5.527 бракова, док је разведено 965 сада већ бивших парова.
Александар Мајић са Катедре за друштвену географију и демографију Природно-математичког факултета у Бањалуци, рекао је за “Независне новине” да се генерално све статистике које се воде на овим просторима воде на затвореном типу популације.
“Дакле, то је све становништво које је рођено и умрло те календарске године. Међутим, у тој затвореној популацији немамо миграциону компоненту те не знамо колико становништва се исељава или досељава. Процјена да смо за годину изгубили око 8.000 становника није тачна јер познавајући овај простор и детерминанте емиграционе политике можемо рећи да је она много израженија у односу на податке колико је рођено и умрло. Ово значи да је много мањи стварни број становника у Републици Српској јер немамо податке о вањској миграцији”, објашњава Мајић.
Према његовим ријечима, уобичајена је појава у задњих 10 година да годишње имамо свега неколико локалних заједница у којима је забиљежен позитиван природни прираштај.
“Поражавајући је податак да у већим општинама, односно градовима као што су Бијељина, Добој или Приједор, имамо негативан природни прираштај у посљедњих пет година. У мањим општинама је уобичајен случај негативног природног прираштаја уназад 20 година”, закључио је Мајић.
Више од 4.500 особа старијих од 90 година
Према процјенама Завода за статистику РС, у Српској је на крају ове године живјело 4.598 особа старијих од 90 година.
Како пише у овим подацима, више је било особа женског пола старијих од 90 година, њих 2.983, док је мушког било 1.615.
