Увоз живих животиња у Босну и Херцеговину током 10 мјесеци ове године био је већи 20 пута у односу на извоз.
Подаци Управе за индиректно опорезивање БиХ показују да су у земљу током ове године увезене живе животиње у вриједности од 53,9 милиона КМ, односно нешто више од 13 милиона килограма. Са друге стране, за исто вријеме из земље је извезено само 645.310 килограма живе стоке, у вриједности од око 2,8 милиона КМ.
Када је ријеч о појединачним категоријама, највећа вриједност увезених живих животиња односи се на говеда и износила је 36,2 милиона КМ за 8,3 милиона килограма, а у БиХ су стигла из Србије, Румуније, Хрватске, Мађарске и других земаља.
Слиједе овце и козе, за чији је увоз је издвојено 8,8 милиона КМ, а увезене су из Србије, Румуније, Хрватске и Чешке. Укупно 4,7 милиона марака издвојено је за мађарске, српске и шпанске патке, гуске, ћурке и бисерке. Тачно милион мање издвојено је за свиње из Хрватске, Данске и Њемачке.
Према подацима, највише се извозило у Србију и Црну Гору. Више од половине мршавог извоза, тачније 1,5 милиона марака, односи се на извоз патака, гусака, ћурки и бисерки, које су из БиХ отишле у Србију и Црну Гору. Затим, слиједи извоз говеда у вриједности од 647.249 КМ те свиња у износу од 451.715 марака.
Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС, каже да прекомјерни и неконтролисани увоз највише доприноси урушавању фармерске производње. Као директног кривца за то прозвао је Савјет министара БиХ.
„Они су директни и одговорни кривци који не уводе заштитне мјере у условима пандемије, у условима смањене потрошње, када све нормалне државе воде бригу о прехрамбеној сигурности свог становништва. Код нас је то све апсурд, немање политичке воље да се то уради“, истиче он.
Маринковић наводи да у условима високих цијена житарица, уљарица и сточне хране, ниједан фармер и сточар не може радити ни на ивици рентабилности, а камоли да има добит.
И Неџад Бићо, предсједник Удружења пољопривредника ФБиХ, истиче да се живе животиње увозе неконтролисано у БиХ. То, каже он, није нормално.
„Ми тражимо да се држава укључи у заштиту домаће производње, домаћих пољопривредника“, каже он.
Бићо истиче да извозници увозе живу стоку у земљу, држе је од једног до два мјесеца, обиљеже је, а затим извозе као домаћи производ, а што, како он каже, није ни близу тога.
Дарко Бањац, предсједник Удружења фармера РС, каже да се пољопривреда у БиХ и РС уништава 20 година те да ће идуће године сточни фонд бити преполовљен.
„Сточни фонд се смањује из дана у дан, а идуће године ће тек бити катастрофа, зато што немамо ни кукуруза, нити жита, чији род је подбацио“, каже он.
Прерађивачки лоби прави шеме које њима одговарају, а политичари их слушају, каже Бањац, и додаје да пољопривреднике нико ништа не пита.
Он истиче да увозне животиње нису квалитетније од домаћих, јер су овдје здравији и храна, и земља, и ваздух.
