Босна и Херцеговина је најлошија у региону према индексу дигиталне економије и друштва „Digital Economy and Society Index (DESI)” међу државама западног Балкана за претходну годину.
Како се наводи у овим подацима, од земаља западног Балкана највећи DESI индекс има Црна Гора са 35,1 бодом, слиједи Србија са 34,9 бодова, Албанија 32, Сјеверна Македонија 27,4, самопроглашено Косово са 26,1 бодом те Босна и Херцеговина са 23,2 бода. Просјек DESI за државе западног Балкана износи 29,7 бодова, док је овај просјек на нивоу држава ЕУ 52,3 бода.
Иначе, DESI индекс састоји се од четири индикатора, а то су људски капитал, повезаност, усвајање дигиталних технологија и дигитални јавни сервиси.
Кристоф Денк, главни директор Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) за политику, стратегију и резултате, казао је да је ова институција спремна да припреми студије ширења интернета у БиХ и да финансира тај процес.
“Тренутно је цијена интернета у БиХ дупло виша него у земљама ЕУ, док су истовремено брзине интернета много мање те постоји много потенцијала за увођење бржег и јефтинијег интернета”, навео је Денк и додао да ће се видјети на који начин ЕБРД може помоћи БиХ и западном Балкану у дигитализацији економије.
“Дигитализација је главни покретач економског развоја и приближавања БиХ Европској унији”, рекао је Денк.
Он је на конференцији “Улагање у дигитализацију на западном Балкану”, која је одржана у уторак у Сарајеву, истакао да је обнова телекомуникација била први пројекат ЕБРД-а у БиХ након протеклог рата.
“Данас дигитализацију видимо као важан алат за побољшање климе за инвестиције, подстицање међународне трговине и јачање транспарентности и повјерења у институције. Овдје смо да подржимо наше партнере на западном Балкану на њиховом путу дигиталне трансформације”, казао је Денк.
Алесандро Брогонци, шеф Регионалног представништва Европске инвестиционе банке (ЕИБ) за западни Балкан, навео је да се Европа налази пред дигиталном дилемом.
“Док је криза коју је изазвао ковид-19 убрзала дигитализацију, посебно међу малим и средњим предузећима, неке компаније постају све дигиталније, док друге заостају и не могу ухватити дигитални вал. Недовољан ниво дигиталних вјештина кочи економски раст, продубљује дигитални јаз и повећава ризик од дигиталне искључености. Улагање у широкопојасне мреже и развој софтвера, сигурност на интернету и иновације је од суштинског значаја за осигурање конкурентности и веће продуктивности”, нагласио је Брогонци на овој конференцији.
Николина Доронтић Алибабић, руководилац Центра за дигиталну трансформацију Привредне коморе РС, каже за “Независне новине” да се сва предузећа морају трансформисати да би била конкурентнија на тржишту.
“Већина средњих и малих предузећа у РС још није започела дигиталну трансформацију и нису упозната са предностима примјене дигиталних технологија и развојем нових иновативних производа, те им је потребна подршка у процесу. Привредна комора РС препознала је значај дигиталне трансформације и утицај на привредни развој, те у сарадњи са Владом РС и међународним донаторима, покренула низ активности на унапређењу услова пословања и подршке дигиталној трансформацији привреде РС. Комора је основала Центар за дигиталну трансформацију ПК РС у мају 2020. године, чији је циљ подршка привреди у примјени дигиталних рјешења у пословним процесима. Процес дигиталне трансформације привреде захтијева стратешки приступ, како у анализи тренутне ситуације, тако и у планирању будућих активности, односно креирању дигиталне стратегије. Увођење дигиталних технологија у све процесе једини је начин ка унапређењу и олакшавању пословања, а које за циљ имају смањење трошкова, примјену иновативних рјешења и повећање конкурентности”, објаснила је Доронтић Алибабићева.
