Јавном сектору припада једна трећина запослених у БиХ, што је скоро десет одсто више него у Европској унији, а прекомјерно ослањање на запошљавање у државним установама и предузећима дугорочно је фискално неодрживо.
Наведено је то, између осталог, у извјештају Свјетске банке под називом “Ажурирана системска дијагностика земље”.
Стручњаци који су креирали овај документ указали су да на подручју БиХ влада велика потражња за радним мјестима у јавном сектору, јер су тамо углавном послови које карактерише краће радно вријеме, боља плата и већа сигурност него у приватним фирмама. Међутим, многа јавна предузећа, како је истакнуто у извјештају, слабо доприносе економском расту земље.
– Велико интересовање за радним мјестима у јавном сектору може имати дуготрајно негативне посљедице, посебно ако се узме у обзир чињеница да ученици и студенти још за вријеме школовања све више стављају нагласак на тражење веза него на своја академска постигнућа или економски значај студија – упозоравају стручњаци Свјетске банке.
Велике плате у јавном сектору утичу на ефикасност јавне потрошње и у крајњој линији на његову одрживост, наведено је у овом извјештају, гдје је посебно истакнуто да је прекомјерно ослањање на запошљавање у овој области дугорочно фискално неодрживо.
Стручњаци Свјетске банке указали су и да је у БиХ већ одавно присутна ниска стопа радно активног становништва, а висока стопа незапослености.
– Све то ствара неподударности између понуде и потражње за квалификованом радном снагом и уједно ограничава развој. Велики број људи остаје незапослен, док, са друге стране, послодавци не могу пронаћи квалификоване раднике.
– Структурална незапосленост посљедица је незавршене економске транзиције. Генерације које су ушле на тржиште рада прије или током транзиције и рата сада налазе мало прилика за посао које би одговарао њиховим вјештинама. Разлог за то је што им је образовање дијелом застарјело, као и многе вјештине, а то ће се наставити и даље, јер промјене технологије смањују потребу за отварањем радних мјеста у традиционалним индустријама – наведено је у извјештају.
Јавна управа је годинама под многим лупама у БиХ и шире, а њена реформа је процес који од почетка, како се чини, више застаје, него што напредује. У тај посао уложено је на десетине милиона марака, а све анализе показују да ни то није успјело да уведе реда у ову област.
Пословање
БиХ, како наводе стручњаци Свјетске банке, представља једну од најтежих земаља за пословање у Европи, а разлог за то су непотребно гломазни регулаторни и административни процеси.
– Постоји више од 700 дозвола и сагласности које се траже од пословних субјеката да би могли обављати дјелатност. То поткопава предузетништво, подстиче корупцију и непотребно повећава трошкове за приватни сектор – стоји у извјештају.
