Вјера

Данас је необичан празник

Српска православна црква обиљежава данас празник светитеља и великог подвижника хришћанске вјере Кирјака Отшелника, али је и у српском народу овај дан познат невезано за овог свеца – као Михољдан.

Данас је умногоме необичан дан – Михољдан као празник вијековима уназад обиљежавају на исти дан (12. октобра по Грегоријанском и новојулијанском календару а 29. септембра по старојулијанском), католици, православни и протестанти широм Европе. По томе је овај датум јединствен међу хришћанима разних конгрегација.

Неко индиректно „оправдање“ за име у православном календару је спомињање освјештање базилике Светог Михаила у околини Рима, али је вјероватније (оспоравано) тумачење које је дао Вук Стефановић Караџић у свом „Ријечнику“.

Тамо је српски реформатор казао да је Михољдан у народу примљен под утицајем католичке цркве (јер Светог архангела Михаила СПЦ слави 20. новембра – Аранђеловдан), која је нарочито имала снажно дјеловање на Србе који су од Турака избјегли у Аустро-Угарску, те да је прећутно и Српска православна црква прихватила овај обичај. 

ШТА ВЈЕРОВАЊЕ НАЛАЖЕ

Још по нечему данашњи дан није као други. За разлику од многих других црквених празника, када се „забрањује ово или оно“, народ каже да на данашњи дан баш треба радити – али не у кући. Тај обичај потиче из времена када су се почетком октобра обављали последњи пољопривредни радови пред почетак зиме, тако да су све снаге биле упрте у те послове, а они кућански могу да сачекају и зимско вријеме.

Постоји и вјеровање да се на Михољдан не треба вјенчавати. И ово је вјеровање такође утемељено на томе да сватови не би могли да окупе госте јер су сви заузети другим пословима за припрему за зиму.

Данашњи дан се назива и мишји дан. Вјерује се да ће мишеви и друге пољске животињице угинути на данашњи дан ако дотле у своја склоништа нису допремили храну за преко зиме. Сходно томе Михољдан се сматра и даном после којег треба полако почети са припремом зимнице.

У Боки Которској, Михољдан зову још и господски празник, јер су га славиле чувене поморске породице тог краја, а морнари на овај дан никада нису испловљавали на море како не би увриједили свеца. Српски народ вјерује и да су рођени на овај дан посебно надарени и да ће имати много среће у животу.

Према народном вјеровању, тек после Михољдана наступа права јесен, иако она календарски већ увелико траје. Уз Михољдан су везане и велике Задушнице и сви хришћани на сам дан славе или у суботу после њега, одлазе на гробље да упале свеће својим прецима и преминулој родбини.

Према наводима етнолога Милета Недељковића (“Српски обичајни календар”), најзанимљивије светковине на Михољдан забиљежене у југоисточној Србији и Румунији. Житељ Дунавске клисуре, околине Доњег Милановца, Мајданпека, Неготина, и њихови суседи из Молдавије и Влашке, на Михољдан празнују и такозвани Тејкиндан, посвећен женским демонима Теткама (три старије жене у црнини које доносе велике епидемије попут грипа, богиња, колере…). 

О СВЕТОМ КИРИЈАКУ

Свети Киријак рођен је у Коринту крајем четвртог вијека и за живота је сматран стубом хришћанства и узором монашких врлина. Читајући Свето писмо, врло рано је почео да се диви устројству спасења људског рода, а жеља за духовним животом одвела га је у Јерусалим, где је ступио у манастир и добио почетна упутства о монашком животу.

Боравио је у више манастира, посвећен хришћанској вјери и борећи се против јереси. Предање каже да је био крупан и снажан човјек, иако је цио живот провео у строгом посту. Пред крај живота боравио је у монашкој породици Светог Харитона, где су монаси јели једанпут дневно, и то по заласку сунца. Киријака су монаси поштовали као исцелитеља и утјешитеља болесних и невољних.

Поживео је 109 година и упокојио се 557. године у пустињи, гдје је провео старост и последње године живота. У православном календару се на овај празник помиње и освештање базилике Светог Михаила у околини Рима, што је и објашњење за назив празника.

Свети Кирјак је заштитник и слава многих српских домова. Слави се у Боки Которској као заштитник помораца, а у појединим српским селима одржавају се завјетине и организују литије.

Подијели...
Извор
МОНДО

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Користите блокатор реклама

Наш систем је детектовао да користите неки од блокатора реклама. Ако бисмо те могли замолити да га искључите док читате наше вијести били би ти много захвални. Хвала ти унапријед!