Тенис је у Србији постао један од најпопуларнијих спортова у периоду од прије више од једне деценије до данас, а већина заљубљеника се макар једном запитало зашто се поени броје са 15-30-40, а не једноставно 1-2-3 и тако даље.
Одговор лежи у настанку тениса, његовим самим почецима. Наиме, уколико нисте знали, ово правило је настало по угледу на сат, те је зато 15, 30 и 45!
Међутим, пошто је важило правило да се гем мора освојити са два поена разлике (зато постоји “ђус”), морали су подијелити крај тог круга на више дијелова, па су одлучили да трећи освојен поен иде “само” до 40, и ако би се десило да оба такмичара освоје по три поена (40-40) то би значило да је за освајање гема некоме од њих било потребно да освоје два узастопна поена – прво за 50-40, па тек онда сљедећи поен би доносио 60-40.
Други разлог лежи у француској игри званој “jeu de paume” (игра дланова), претечи модерног тениса.
Наиме, у земљи “пјетлова” се првобитно тенис играо рукама умјесто рекетима! Игра је толико била популарна, да је непосредно прије револуције 1789. само у Француској било више од хиљаду терена игре у којој је циљ био да се по гемовима и сетовима освајају поени тако што се шаком удара лоптица унутар дијелова терена раздвојених мрежом.
Терен је био димензија 90 стопа дужине (2 x 45) и 45 стопа ширине. А бројање, оно је било слично данашњем, мада у неку руку и знатно очигледније.
Наиме, сервер би се након првог освојеног поена приближио мрежи за 15 стопа, након другог за још 15, а након трећег за 10 (није могао за 15 јер би се закуцао у мрежу). И отуда секвенца 15-30-40.
Још једна од занимљивости која се везују за “бели спорт” јесте и начин на који главни судија изговара нулу, када говори резултат у току гема.
Иако прича на енглеском, он нулу не изговара ни као “zero” ни као „null“ већ то више личи на ријеч “love”! Заправо, он и не каже нула, већ каже “јаје”, што је синоним за нулу, и то на француском (l’oeuf)!
Израз ђус (“deuce”) потиче од француског “два”, са значењем “још два поена до гема”.
