Привреда

Петровић: ЕРС у највећем инвестиционом циклусу од кад постоји

Електропривреда Републике Српске налази се у највећем инвестиционом циклусу у производне објекте, од кад постоји и у плану је изградња нових енергетских капацитета из обновљивих извора енергије, укупне снаге 1.000 мегавата, изјавио је генерални директор тог предузећа Лука Петровић.

– Приоритет у првој трогодишњој фази су изградња Хидроелектране Дабар, снаге 160 мегавата, три хидроелектране на Горњој Дрини, укупне снаге 190 мегавата и три хидроелектране на ријеци Бистрици, укупне снаге 34,5 мегавата – истакао је за Срну Петровић.

Он је напоменуо да је планирана и изградња Вјетропарка /ВЕ/ „Хргуд“, снаге 50 мегавата и Соларне електране „Требиње један“ капацитета 73 мегавата, те да се паралелно са тих пет великих, развијају и други пројекти.

– Имамо два закључена ЕПЦ уговора са кинеским компанијама – за изградњу ХЕ Дабар и за пројекат хидроелектрана на Бистрици, али је још потребно завршити финансирање ова два пројекта, што је веома сложена процедура разговара са банкама, по чијем завршетку ће доћи и до увођења извођача радова на ова два пројекта – рекао је Петровић.

Он је нагласио да теку радови на терену по већ закљученим уговорима за ХЕ Дабар, пренствено на капиталном објекату пробијања тунела Невесиње-Дабар, дужине 12.150 метара, а почело је и бетонско облагање тог тунела који је највећи у БиХ после рата.

– За хидроелекране на Бистрици је у току анализа документације, организација градилишта и прибављање неопходних прикључака како би све било спремно за изградњу три хидроелектране – додао је Петровић.

Када је ријеч о пројекту ХЕ Горња Дрина, он је подсјетио да је Уставни суд БиХ усвојио одлуку о новој процедури доношења концесије за ту хидроелектрану желећи, како је рекао, да прогласе територију Републике Српске и изградњу тог хидроенергетског објекта у своју надлежност.

– Свакако, немогуће је зауставити тај пројекат, јер никоме није сметао ни 80-их година прошлог вијека, ни у првим годинама овог вијека, када су биле у оптицају и друге концесије и инвеститори, али очито је да је засметало када је инвеститор Електропривреда Србије и сматрамо да овдје има више политике него икаквих прекршаја – истакао је Петровић.

Он је нагласио да се морају прихватити одлуке надлежних органа Републике Српске, који су надлежни за давање сагласности за изградњу ХЕ Горња Дрина и додао да „постоје интенције да се омета развоје ЕРС-а, а тиме и Републике Српске и да је то позната политика за коју се зна да долази искључиво од бошњачке стране“.

– Што се тиче ВЕ Хргуд, у току је веома сложена процедура Њемачке развојне банке, почев од избора тендер агента, консултаната, еколошке студије до грађевинских дозвола и овако спором динамиком, коју контролише искључиво та банка, може се очекивати да тек следеће године буде расписан тендер за увођење извођача у тај посао, који треба да траје 18 мјесеци, а објекат би могао да буде на мрежи тек 2024. године – рекао је Петровић.

Иначе се, указао је он, овакви пројекти припремају по пет година, а извођење радова траје годину до годину и по.

– ВЕ Хргуд ће много значити за општину Берковићи, која ће имати скоро милион КМ годишње од концесионих накнада и та локална заједница ће тиме дугорочно бити спасена и омогућиће се њен одрживи развој – указао је Петровић.

Говорећи о Соларној електрани Требиње један, он је напоменуо да је то пројекат који ће омогућити стабилност напајања за око 50.000 домаћинстава у Републици Српској, али и енергију за извоз и напоменуо да је завршена сва припремна документација и да се преговара са реномираним инвеститором из Мађарске, који је реализовао више сличних пројекта.

– Сложена је правна процедура увођења страног инвеститора у наше инвестиције и као што смо то радили са Горњом Дрином и увођењем инвеститора из Србије, исто тако морамо и за ову соларну електрану са новим инвеститором – појаснио је генерални директор ЕРС-а.

Он каже да нису занемарени ни ХЕ Билећа и Невесиње, у оквиру пројекта Горњи хоризонти, те да је чак „враћена у живот“ и могућа изградње ХЕ Фатница са водама из гатачког платоа, путем церничко-кључког поља.

– Оно што је сигурно је да имамо у потпуности спремну документацију за ХЕ Билећа и Хидроелектране на Требишњици су у фази добијања концесије за изградњу те хидроелектране, снаге 30 мегавата на улазу у Билећко језеро у мјесту Чепелица. Сматрамо да је то изванредан пројекат за изградњу хидроелектране по такозваном БООТ моделу, јер би пуштањем у рад ХЕ Дабар било корисно те исте воде, које се преведу кроз тунеле и канале, прерадити и на овој енергетској степеници – навео је Петровић.

Он је најавио да ЕРС у свом десетогодишњем плану развоја има и изградњу хидроелектрана на средњој и доњој Дрини, као и ХЕ Цијевна на Босни, вјетропаркова у Херцеговини и соларних електрана Требиње три и Љубиње три и ХЕ Суторина, која је планирана у рејону Бококоторског залива, а за коју је ЕРС прије мјесец дана добио писмо намјера од Електропривреде Црне Горе.

Према његовим ријечима, руководство ЕРС-а је то писмо намјера озбиљно схватило и именовани су стручни тимови за анализу могућности изградње те хидроелектране, која би била значајна, не само енергетски, него и за водоснабдијевање Бококоторског залива и шире.

– Постоји велика заинтересованост да се овај пројекат реализује, а знајући да изградњом Горњих хоризоната добијамо вишкове вода у акумулацијама Билећа и Требиње, увјерени смо да ће постојати физибилност овог пројекта и да ће бити потребно донијети још низ важних одлука за његову реализацију – рекао је Петровић.

Он је указао да су сви енергетски објекти, а посебно из обновљивих извора, у корак са свијетом и да се очекује и наплата „зелених сертификата“ за енергију из тих извора.

– Њиховом изградњом приходе неће остваривати само ЕРС и Влада Републике Српске, него и локалне заједнице од концесионих накнада, а запошљаваће се и становништва што ће допринијети и поправљању демографске слике на нашим подручјима – рекао је он и додао да ће се тако искористити расположиви енергетски ресурси, а ЕРС покренути и друге привредне гране у Српској.

– Видимо да је тржиште електричне енергије доживјело колапс, да слиједи велика енергетска криза у наредних неколико година и ко не буде имао инвестиције у обновљиве изворе енергије и могућност извоза струје, биће у великим проблемима и мораће државе прискочити у помоћ таквим електропривредама, иначе ће завршити у стечају – рекао је Петровић и истакао да је ЕРС једна од ријетких електропривреда која је извозно оријентисана и има загарантовану будућност.

Петровић напомиње да Енергетска заједница очекује од електропривреда на Балкану да приступе наплати такси за емисију угљен-диоксида, што се првенствено односи на термоелектране, истакавши да су те накнаде сада енормно велике у ЕУ.

– Наш став је да желимо да уводимо те таксе, али истовремено желимо и конкретну помоћ у реализацији пројеката из обновљивих извора енергије, јер немамо никаквих грантова, фондова, ни повољних кредитних линија. Нисмо спремни ни финансијски, нити технички да улазимо у плаћање тих такси, а да немамо никакву помоћ у изградњи постројења на „зелену енергију“ – нагласио је Петровић.

Он истиче да су електропривреде из окружењу већ повукле огромна средства за реализацију пројеката из обновљивих извора и за ревитализацију постојећих електрана и да су конкурентније од ЕРС-а, те да се без помоћи, бар онакве какву су имале Хрватска, Словенија и Мађарска не може приступити новим наметима, а тих погодности, каже, до сад још није било.

Подијели...
Извор
РТРС

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Користите блокатор реклама

Наш систем је детектовао да користите неки од блокатора реклама. Ако бисмо те могли замолити да га искључите док читате наше вијести били би ти много захвални. Хвала ти унапријед!