Јелима из свјетске кухиње даје окус Херцеговине
Требињка Гордана Ковачина пасионирани је заљубљеник у кулинарство, јела је почела спремати још као дјевојчица, а та љубав никада је није напустила.
Јелима из свјетске кухиње даје окус Херцеговине. Кад уђе у кухињу Требињка Гордана Ковачина заборави на све око себе.
Горданини рецепти одавно су познати и широј јавности, а годинама уназад објављивала их је у часопису „Блиц жена“.
Обишла је многе земље и упознала њихове кухиње, али сваком свом јелу даје окус Херцеговине. Упркос вјештини припреме многих јела других националних кухиња, странице новина пунили су само рецепти типични за херцеговачко поднебље.
– Жељела сам да нагласним нашу традицију и изворност, јер наше поднебље нуди изобиље квалитетних намирница, али и надалеко познатих јела. На новинским страницама били су рецепти за херцеговачки преснац, каљу, сатараш, разљевак са шпинатом, јела од тиквица и патлиџана, али и посластице попут старинског мраморног колача и требињске пите с трешњама. Рибу и плодове мора увијек сам декорисала намирницама херцеговачког крша – објашњава Гордана.
Додаје да је код сваког објављеног рецепта водила рачуна да буду јела типична за њен крај, а која се и сада редовно спремају у херцеговачким домаћинствима.

– Кување породично волимо. Мама ми је Србијанка из Крагујевца и одлично је кувала, попут баке која је била ненадмашна. И тата је јако добро кувао, тако да је све што се у нашој кући дешавало почињало и завршавало у кухињи – почиње Гордана своју кулинарску причу.Сјећа се да је као дјевојчица са оцем редовно одлазила на зелену пијацу, у месаре, продавнице, а затим право у кухињу.
– И сада сам међу првим купцима на требињској пијаци. Тамо сам сваке суботе када је највише понуде, али и другим данима рано ујутро. Мени је посјета пијаци више од добре куповине; просто уживам у споју Медитерана и континента на једном мјесту, а подсјећа ме и на дјетињство – објашњава она.Каже да било гдје да оде посјету пијаци не пропушта, а имала је прилику да види грчке, италијанске, мађарске, америчке и пијаце у Прагу, али и тржнице у Београду и на црногорском и дубровачком приморју.

Много доживљаја са путовања ова Требињка је пренијела у свој град и своју кухињу, а циљ њеног спајаја Херцеговине, Србије и Медитерана у једном тањиру је да укусном храном развесели драге госте у свом дому.
– Сервирала сам мексичке, далматинске, италијанске, кинеске и разне друге кухиње. Кување ми је хоби, уживам да комбинујем рецепте, сваки дан нешто правим, волим домаћу храну и ништа не сервирам купљено. Кад уђем у кухињу заборавим све око себе, оставим све проблеме по страни. То је моја терапија која траје сатима. Кување је процес које се не може радити на брзину и без љубави – прича она.

Присјећа се како су њени пријатељи реаговали када су пробали шкембиће или трипице, које је научила правити са оцем.
– Моје пријатељице су се чудиле како то могу јести, а кад су пробале поручиле су да мислим на њих кад их сљедећи пут направим. Интерсантна су ми и кинеска јела као спој слатког, киселог и љутог, волим грчку салату и мусаку, али од херцеговачких јела не бирам, све их волим – каже Гордана.
Ова Требињка за храну веже и успомене из живота.
– И данас са собом носим мирис кремпита из Купара на дубровачком приморју, јер нигдје нисам боље пробала – истиче она.
Као фотограф посебно ужива да свако јело које припреми и фотографише, а жеља јој је да покрене и свој ресторан.
„ЛА ШАПЕ“
Гордана је први пут „шапе“ спремала за једну гастрономску емисију. Овај колач, који је некада имала свака кућа у Требињу, направила је уз савјете пријатеља и по рецепту из „Зоркиног кувара“, најстарије књиге те врсте са херцеговачког поднебља, који је деценијама у власништву породице Шкундрић из Требиња.
– У Требињу се овај ситни колач правио стално и било је незамисливо да га нема на столу у некој кући. Међу бројним рецептима за исти колач, једна домаћица, да би исказала своју посебност у спремању, рекла би:“Изволите, ово нису ‘шапе’, ово су ‘Ла шапе!’“- каже ова требињска кулинарка.
Гордана је Требињцима, поред добрих јела, позната и по томе што је цијели живот у музици, коју преноси и на своју трпезу.
Извор:ЕУРОБЛИЦ