Друштво

Нови детаљи из извјештаја Комисије за Сребреницу: Више од 70 одсто страдалих су припадници Армије РбиХ

Подијели...

Независна међународна комисија за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995. године довела је у питање податак о убиству више од 8.000 муслимана, као и квалификацију овог злочина као геноцид.

Кажу да су међу страдалим 70 одсто били припадници тзв. Армије РБиХ, те да су многи са списка у Поточарима преживјели или су страдали далеко од Сребренице.

Обиман извјештај комисије, којом предсједава израелски стручњак Гидеон Грајф, од јуче је доступан јавности, а у њему пише да је, након темељне истраге, закључено да се у Сребреници „није догодио ни појединачни злочин геноцида, нити геноцид уопште“.

Ипак, Комисија наглашава да су хиљаде људи (углавном ратних заробљеника) убијене на најстрашнији начин и да одговорне за ове гнусне злочине треба казнити.

Ултиматум

Чланови комисије тврде да је из правне перспективе важно разликовати војни напад на Сребреницу од масовних убистава која су услиједила након напада.

– Утврђено је да је ултиматум који је Ратко Младић објавио био у складу са праксом уведеном већ у Директиви 4 донесеној у новембру 1992. године, гдје је наведено да се разоружају војно способни и наоружани мушкарци, а уколико не пристану, наређено је да их се уништи. Масовна погубљења након 12. јула лако се могу прихватити као стравична посљедица одбијања предаје – наведено је у закључним разматрањима.

У преводу, напад Војске РС на колону која се пробијала из обруча био је легитиман, јер је одбила да се преда, била је наоружана, а у њој је, како се наводи, било војника без оружја, али и цивила са оружјем у руци. Међутим, каснија убиства заробљених мислимана Комисија је окарактерисала као “гнусан злочин” за који одговорни треба да одговарају.

Напади на српска села

Комисија процјењује да је у Сребреници 1995. било 53.500 становника те и неких околних општина, да је 27.800 становника енклаве преживјело, а да их је 7.692 нестало или страдало, готово у потпуности мушкараца, највише између 21 и 40 година старости.

– Старосна структура несталих учесника у колони сачињава у процентима 89,83 одсто војно способно становништво у старосној доби од 16 до 60 година. Ријеч је о старосној граници која одговара наредби војних власти из Сребренице да се на мјесто окупљања за пробој јаве мушкарци од 16 до 60 година – наводи се у извјештају.

Истовремено, Комисија је пописала бројне нападе мислиманских снага на српска села од 1992. до 1995. године – Осмаче, Међе, Ратковиће, Брежане, Крњиће, Залазје, Подравање, Кревице, Скелане… у којим су Срби убијани и заробљавани. Ти напади, под командом Насера Орића, претходили су заузимању Сребренице.

Неправилности

Истовремено, Комисија пише да је утврдила бројне неправилности у списку сребреничких жртава. Комисија наглашава да је Одјељење за демографију Међународног трибунала за бившу Југославију (МКСЈ) упоредило податке из војне евиденције Армије РБиХ са списком несталих особа које је сачинило Тужилаштво у Хагу 2005.

– На основу те анализе дошли су до податка да се 5.371 страдала особа води у војним евиденцијама као припадник Армије РБиХ у вријеме страдања, што износи 70,1 одсто од укупног броја страдалих. Ријеч је о активним припадницима 28. дивизије Армије РБиХ; за ову анализу нису узети у обзир припадници резервног састава који су учествовали у пробоју – пише у Извјештају.

Комисија је провјерама утврдила грешке у евиденцији МКСЈ, у смислу да се на њиховом списку налази особа која се не може довести у контекст страдања у Сребреници, јер је страдала прије тога, те двије особе које су потенцијално преживјеле ратна дешавања.

– Даљим истраживањем смо утврдили укупно 36 имена особа која су уклесана на спомен-обиљежју у Меморијалном центру Поточари, а која се уједно воде у евиденцијама издатих личних докумената грађана БиХ (ИДЕЕА) након окончања рата у БиХ. Упоређивали смо име, презиме, име оца и датум рођења. Подударања код 36 особа била су 100 одсто. Поред тога, утврдили смо велико подударање у упоређиваним подацима код 15 особа. Разлике су се углавном односиле на разлике у једном слову имена или презимена. Наведени подаци указују на то да су особе вјероватно биле живе, тиме и да нису могле бити жртве ратних страдања у вези са дешавањима у јулу 1995. године – открила је комисија.

ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ

Предсједник комисије је Гидеон Грајф из Израела, а потпредседник Јуки Оса из Јапана. Остали чланови су: Стивен Мејер (САД), Лоренс Арманд Френч (САД), Роџер В. Бајард (Аустралија), Марија Ђурић (Србија), Аденреле Шинаба (Нигерија), Ђузепе Закарија (Италија), Валтер Маношек (Аустрија) и Маркус Голдбах (Њемачка).

Извор:ЕУРОБЛИЦ


Подијели...

Повезане вијести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Користите блокатор реклама

Наш систем је детектовао да користите неки од блокатора реклама. Ако бисмо те могли замолити да га искључите док читате наше вијести били би ти много захвални. Хвала ти унапријед!