Привреда

Како је Уставни суд БиХ проблематизовао концесије у Републици Српској

Много је нејасноћа у политизацији концесија за градњу хидроелектрана на Дрини, у Републици Српској, али је једно сигурно: Уставни суд БиХ у наредна три мјесеца неће забрањивати градњу „Бук Бијеле“ за коју је камен темељац постављен у мају ове године. Неизвјесно је шта ће се десити након тога.

Наиме, 24 посланика из Федерације у Представничком дому БиХ у апелацији Уставном суду БиХ тражили су, између осталог, да буде донесена привремена мјера којом би било забрањено поступање по актима на основу којих је започела градња хидроелектране.

У преводу, да се заустави градња ХЕ „Бук Бијела“, прве од три планиране у горњем току Дрине, које заједно граде електропривреде РС и Србије. Концесија је додијељена путем преговарачког поступка.

Међутим, Уставни суд БиХ је навео да се у наредна три мјесеца одлаже поступак по захтјеву 24 посланика. То је рок који је суд, прије коначне одлуке, дао Комисији за концесије БиХ да у својству заједничке комисије за концесије ријеши спорна питања између БиХ и Српске, те да овај суд обавијести о исходу.

Уставни суд БиХ

Али, без обзира на то, Уставни суд БиХ је подигао прашину у БиХ када је прије неколико дана донио дјелимичну одлуку у којој је потврдио да ипак постоји спор између БиХ и РС у погледу концесионог добра и надлежности за њихово доношење. Посланици из ФБиХ, махом Бошњаци, сматрају да је концесију могла да додијели само БиХ, а никако Република Српска.

Они заступају став да „ентитети немају право управљања и располагања државном имовином, а што укључује и успостављање концесије на државној имовини“, без обзира што је РС до сада додијелила бар 320 концесија, а кантони у ФБиХ најмање 240 (то је податак из одговора Српске Уставном суду БиХ).

Парламентарна Скупштина БиХ

С друге стране, чињеница је да је ток Дрине код Фоче, на коме су додијељене концесије, у потпуности на територији РС и никада до сада се није десило да се у такве ситуације уплитала Комисија за концесије БиХ, која годинама не ради – ништа. Осим тога, члановима те комисије је давно истекао мандат и у току је избор нових. Ипак, Уставни суд БиХ пронашао је члан Закона о концесијама БиХ који говори о споровима између БиХ и ентитета и позвао се на њега.

Миломир Амовић, замјеник предсједника Комисије за концесије БиХ у техничком мандату, тврди да комисија има довољно чланова да рјешава овај спор. Међутим, Амовић наглашава да одлука суда још није стигла и да су за њу сазнали из медија.

– Колико видим, помиње се заједничка комисија, а она се формира од чланова наше и Комисије за концесије РС. Друго је питање шта се уопште тражи од нас, шта је спорно, да ли уставна надлежност или законска процедура. То не знам док не прочитамо цијели спис – каже Амовић за Еуроблиц.

На питање да ли је Комисија за концесије БиХ по закону надлежна да рјешава овакве спорове, Амовић каже да није надлежна за рјешавање уставних надлежности, јер је то посао Уставног суда БиХ.

Миломир Амовић

– Ако је у питању законска процедура или спор око тога, то је већ нешто друго. Тада се може укључити заједничка комисија – објашњава Амовић.

Ако је простор на коме се даје концесија на територији РС и нема везе са државном границом, поставља се питање да ли онда о тој концесији одлучује Комисија за концесије БиХ. Амовић је категоричан: „Наравно да не треба!“

– Ми смо то већ у неким одговорима наглашавали. Ако се ради чисто (а ради се очигледно) о територији РС, ако ту није ни близу граница БиХ, то је у надлежности РС. Али, када је у питању законска процедура, ко коме даје концесију… Не може влада влади давати концесију, ако се не испоштује нека законска процедура у смислу ко је концесионар, ко одобрава концесију. Тај дио ми је и даље непознат и зато 100 одсто не могу да тврдим ни једно ни друго – ограђује се Амовић.

Милан Тегелтија, савјетник за правна питања српског члана Предсједништва БиХ, објашњава да концесије по својој природи представљају давање на кориштење природних ресурса одређеном субјекту за одређену врсту концесионе накнаде.

– Одлука Уставног суда, којом упућује на Комисију за концесије БИХ за рјешавање спора између БИХ и РС, уствари представља негацију овлаштења Републике Српске да располаже својим добрима, природним ресурсима, она у својој суштини значи негацију власништва Републике Српске над самом собом, над својом територијом и имовином – каже Тегелтија за Еуроблиц.

Милан Тегелтија

Према његовим ријечима, оваква одлука Уставног суда представља директну негацију Дејтонског мировног споразума којом је одређено да РС припада 49 одсто територије БиХ, која је јасно означена и разграничена у односу на други ентитет.

– Ова одлука Уставног суда покушава да пренесе центар одлучивања о Републици Српској у Сарајево и тако је развласти од оних надлежности које има сходно Дејтонском споразуму, те је чин класичне централизације БиХ супротно одредбама Дејтонског споразума – закључује Тегелтија.

Нисмо успјели да добијемо коментар из Комисије за концесије РС.

За политичаре у Српској, без обзира да ли су власт или опозиција, одлука Уставног суда БиХ је неприхватљива. Убијеђени су да је за суд проблем у томе што се посао на Дрини ради заједно са Србијом. Лидер СНСД и српски члан Предсједништва БиХ, Милорад Додик, одмах је одлуку назвао „ујдурмом“ против Српске.

Милорад Додик

– Веома је јасно да су дате концесије за изградњу хироелектрана на простору Републике Српске, који не додирује ни спољне границе БиХ нити је у додиру с ентитетском линијом – рекао је Додик.

Потпредсједник УС и шеф правног тима те странке, Милан Петковић, сматра да је Уставни суд још једном показао да је политички, а не правни суд. Према неговим ријечима, све оно што је међународна заједница некада радила директно у БиХ, сада се ради преко Уставног суда БиХ.

– Шта ћемо ако заједничка комисија за концесије не донесе никакву одлуку за 90 дана? Да ли ћемо тада ући у правни вакуум – упитао је Петковић.

Чланица Главног одбора СДС, Александра Пандуревић, сматра да је ријеч о политичкој одлуци, која је супротна уставно-правном систему БиХ.

Александра Пандуревић

– Комисија за концесије БиХ је од свог настанка до данас, а то је 16 година, у својој надлежности имала свега двије концесије на ентитетској линији. Све остале концесије су додијелиле ентитетске комисије, јер то јесте њихова надлежност – подсјећа Пандуревићева.

Упозорава да је Уставни суд грубо изашао из својих надлежности и прекршио Устав БиХ, на који се позвао.

Извор:ЕУРОБЛИЦ

Подијели...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Користите блокатор реклама

Наш систем је детектовао да користите неки од блокатора реклама. Ако бисмо те могли замолити да га искључите док читате наше вијести били би ти много захвални. Хвала ти унапријед!