Привреда

Енергетска транзиција на климавим ногама: Потпишу обавезе па прекрше договорено

Све земље западног Балкана, осим Босне и Херцеговине, на путу су да испуне циљеве о побољшању енергетске ефикасности у кориштењу зелене енергије као примарног горива, један је од налаза у Извјештају о енергетској транзицији на западном Балкану, који је написао Секретаријат Енергетске заједнице ЕУ у Бечу.

Како је појашњено, енергетска транзиција у свим земљама региона још није озбиљно започела у смислу домаћих иницијатива, али је наглашено да се све више примјећују ефекти прелијевања пројеката у овој области извана.

“Недостатак структурисаних планова за енергетску транзицију повећава непредвидивост када су у питању смјер и брзина транзиције у региону. Због тога би усаглашавање кредибилних планова за декарбонизацију и постизање циљева за 2030. и 2050. годину требало да буде главни задатак шест западнобалканских земаља у надолазећим мјесецима”, наглашено је.

Ипак, као што су “Независне новине” писале прије неколико мјесеци, БиХ би највише главобоље могле да донесу тужбе грађана због непридржавања правно обавезујућих мјера од стране БиХ за смањење штетног загађења, с обзиром на то да ће грађани моћи да туже државу и траже компензацију. У овом извјештају је, наиме, детаљно наведено како БиХ, али и остале земље у региону, крше своје обавезе када је у питању испуштање у ваздух опасних оксида азота НОx, сумпорног диоксида и честица прашине.

Примјера ради, када је у питању сумпор-диоксид или С02, БиХ је прекорачила дозвољене износе за више од 10 пута, а 2020. је поново дошло до пораста у односу на претходну годину. Ниједна земља у региону није у толиком износу прекорачила своје обавезе, иако и остале имају значајне емисије. Иза БиХ су Сјеверна Македонија и Србија, које су своје обавезе прекорачиле за око пет пута.

Што се тиче оксида азота, БиХ је боља једино од Косова, с обзиром на то да су остале земље у региону далеко испод највиших вриједности. Косово је значајно прекорачило своје вриједности, а БиХ је прекорачила дозвољен износ емисија  за око 10 одсто.

Што се тиче емисије прашине, у региону најбоље стоји Србија, која се налази тек нешто испод максимално дозвољених вриједности, а БиХ је износ ових врста емисија прекорачила за око трећину.

Иако је БиХ још далеко у приоритизовању зелених горива, захваљујући великом хидропотенцијалу њен укупни микс у производњи енергије из обновљивих извора изгледа нешто повољније. Како се наводи у извјештају, Албанија и БиХ су близу испуњавања укупних циљева за 2020. годину, Косово и Црна Гора су их већ испунили, а Сјеверна Македонија и Србија су, како је наглашено, далеко од досезања циљева.

Као појединачни пројекат у БиХ, за Енергетску заједницу је највише спорна изградња блока ВИИ у Тузли, за који је ова организација покренула и поступак кршења обавеза против БиХ.

Што се тиче кориштења зелених горива у транспорту, ниједна од западнобалканских земаља, како је истакнуто, није ни близу досезања удјела од 10 одсто у укупном миксу.

“Оно што је досегнуто у сектору транспорта углавном је резултат електрификације у области јавног транспорта”, истакнуто је.

Што се тиче области која се односи на централно гријање, БиХ има највећи удио биомасе у свом систему, на који се односи готово четвртина укупно потрошене енергије за ове сврхе. Готово половину енергије за гријање, према овој студији, БиХ добија из чврстих горива попут угља, док је нешто више од једне четвртине гас.

У Секретаријату Енергетске заједнице за “Независне новине” подсјећају да се БиХ, као и остале земље региона, кроз Софијску декларацију из октобра прошле године обавезала да ће до 2050. године досећи циљеве о карбонској неутралности, односно неемитовању више карбона него што се може апсорбовати. Они подсјећају да је у петак одржана прес-конференција Центра за зелену политику, на којој је управо било ријечи о достизању ових циљева.

“Европски зелени договор и Економски и инвестицијски план за западни Балкан постоје како би подржали све стране у праведној транзицији ка климатски неутралној економији. Доношење планова за достизање климатских циљева ће све више бити и на екстерним партнерима ЕУ, као и кроз споразуме о придруживању и коначном чланству у Енергетској заједници”, нагласили су они.

Извор:НЕЗАВИСНЕ

Подијели...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Користите блокатор реклама

Наш систем је детектовао да користите неки од блокатора реклама. Ако бисмо те могли замолити да га искључите док читате наше вијести били би ти много захвални. Хвала ти унапријед!