Занимљива иницијатива. Ко не гласа да остане без докумената Занимљива иницијатива. Ко не гласа да остане без докумената
Подијели...Да ли треба увести обавезно гласање за сваког пунољетног грађанина БиХ и да ли би то нешто промијенило на политичкој сцени у односу на... Занимљива иницијатива. Ко не гласа да остане без докумената
Подијели...


Да ли треба увести обавезно гласање за сваког пунољетног грађанина БиХ и да ли би то нешто промијенило на политичкој сцени у односу на ову садашњу?

Ово питање је отворио делегат из Клуба Хрвата у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ, Златко Милетић, који је ових дана поднио иницијативу за увођење обавезног гласања на изборима у БиХ. Милетић је иницирао да Интерресорна радна група размотри допуну и измјену Изборног закона БиХ.

– Према измјенама, члан 1.4 захтијевао би да сваки држављанин БиХ са навршених 18 година живота има право и обавезу да гласа и да буде биран, у складу с одредбама овог закона. Ако бирач не гласа на изборима, биће санкционисан на начин да му је ускраћено право за издавање докумената на најмање три мјесеца, која се односе на грађанска стања (путне исправе, лични документи, саобраћајна дозвола, регистрација возила) – стоји у Милетићевом приједлогу.

Казне

Додаје се да бирач неће бити санкционисан ако може оправдати свој неизлазак на изборе (инвалидност, болест, службено путовање и слично) у поступку пред надлежним органом који издаје тражени документ.

Управо је ниска излазност на изборе једна од најчешћих тема које се намећу у јавности након сваких избора у БиХ. И док БиХ још увијек треба да нађе рјешење за овај проблем, многе земље у свијету су га ријешиле, управо на исти начин који предлаже Милетић.

Неке од европских земаља које су се одлучиле да своје грађане обавежу изласком на изборе су Грчка, Белгија, Кипар, Луксембург и Бугарска. Исто су учиниле и Аргентина, Аустралија, Боливија, Бразил, Конго, Костарика, Доминиканска Република, Еквадор, Египат, Хондурас, Луксембург, Мексико, Науру, Парагвај, Перу, Сингапур, Тајланд и Уругвај.

Тако, на примјер, ако у Белгији не изађете на изборе можете бити кажњени са 25 до 125 евра, а онај ко у 15 година четири пута не изађе на изборе, губи право гласа на 10 година и не може се пријавити за посао у државној служби. Кипар има казне од 340 евра, али и затворске казне, док су казне у Луксембургу до 1.000 евра.

Боливија је отишла корак даље, па грађане кажњава замрзавањем плате. Неке земље, попут Грчке, немају званично прописане мјере којима санкционишу оне који нису гласали, али се грађани могу суочити с неким од административних препрека у добијању, на примјер, возачке дозволе.

Бенефити

Вехид Шехић из Коалиција за слободне и поштене изборе “Под лупом” истиче да су различита искуства у Европи и у свијету по овом питању.

Негдје су, каже он, предвиђене новчане казне, а негдје, као на примјер у Великој Британији, нису предвиђене санкције, али стоји да уколико бирач два пута узастопно не изађе на изборе губи одређене бенефите од стране државе.

– У Великој Британији, на примјер, на крају године имате поврат пореза и сличне бенефите, које грађанин лако може довести у питање својим неизласком на изборе – истиче Шехић.

Наводи да се и у БиХ и у ранијем периоду, док је он био члан Централне изборне комисије БиХ, размишљало на који начин извести што већи број грађана на изборе. Размишљало се, истиче Шехић, да ли да се уведу новчане казне или нешто друго.

– Онда се поставило питање шта ако милион људи не изађе на изборе, па их све санкционишете. Како наплатити казне и слично – подсјећа Шехић.

Институције

Каже да јесте за то да се побољша излазност на изборе, нарочито у БиХ, која по његовом мишљењу још није демократска држава у правом смислу и нема демократске институције, иако се формално власт бира на изборима.

Шехић то образлаже ријечима да се многе одлуке доносе ван за то предвиђених институција и да се због тога не може причати о демократији.

Он истиче да постоје многе државе које нису увеле никакве санкције за неизлазак на изборе, а у којима је излазност преко 70 одсто.

То су, каже Шехић, државе које имају парламентарну демократију и гдје се грађани сматрају одговорни према држави, и она према њима. Шехић наводи да би у случају када би се увела забрана издавања личних докумената неком грађанину на пар мјесеци, одмах покренуло питање да ли се тиме ускраћују његова људска права, јер би му се тиме ускратила слобода кретања.

Стога, како наводи он, треба наћи неки други модел како грађане натјерати да у већем броју изађу на изборе.

Одговорност

Шехић сматра да је највећа одговорност на политичким партијама, које врло често у предизборним кампањама нуде једно, нападају неку супарничку партију и тврде да је лоша, а онда када се заврше избори мијењају плочу.

Осим непринципијелних коалиција, грађани су свједоци да партије много тога од својих обећања не испуне и онда губе повјерење у политичке странке у БиХ.

– Највећа одговорност је управо на политичарима, да створе одлуку код грађана да изађу на изборе. На последњим изборима смо имали око 156 политичких субјеката. То је огроман број политичких субјеката, али опет смо имали прилику да чујемо грађане како кажу да немају за кога гласати. То довољно говори о повјерењу грађана у политичаре – каже Шехић.

Он истиче да је добро саслушати све приједлоге који би могли довести до веће излазности грађана на изборе, разговарати о томе и наћи неко оптимално рјешење којим се неће кршити људска права.

Реална излазност

Политички аналитичар Велизар Антић поручује да је противник било каквих забрана, наметања рјешења и присиљавања некога да изађе и гласа.

Истиче да постоје грађани које политика уопште не занима и који не знају ниједног политичара.

– Било би много манипулација када бисте некога на силу натјерали да изађе и гласа. Уосталом, ако некоме онемогућите да добије лична документа, тиме се крше његова основна људска права. Избори јесу грађанско право да се човјек кандидује и да гласа, али под условом да то жели – наводи Антић.

Додаје да се не слаже са оцјенама да је у БиХ мала излазност на изборима. Антић тврди да је реална излазност на изборима неких 70 до 75 одсто, ако се узме у обзир стваран број грађана који живе у Српској и БиХ.

– Званично се каже да је излазност 50 одсто, али то је зато јер се у бирачким списковима воде и они који живе у Шведској, Канади, Београду… Дакле, читава дијаспора. Требамо порадити на исправљању бирачких спискова, укидања гласања поштом и слично. У бирачким списковима имате 3,2 милиона грађана с правом гласа, а ми немамо укупно толико становника који живе овде у БиХ, укључујући малољетнике – тврди Антић.

Извор:ЕУРОБЛИЦ


Подијели...

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *