Активна економија напунила касу у Републици Српској Активна економија напунила касу у Републици Српској
Подијели...Пореска управа Републике Српске у првих пет мјесеци прикупила је 1,123 милијарде КМ или за 164,7 милиона КМ више него прошле године, док је... Активна економија напунила касу у Републици Српској
Подијели...


Пореска управа Републике Српске у првих пет мјесеци прикупила је 1,123 милијарде КМ или за 164,7 милиона КМ више него прошле године, док је по основу индиректних пореза Републици Српској дозначено 589 милиона КМ или 69 милиона КМ више него у истом периоду прошле године.

Раст директних и индиректних пореза у Републици Српској је добар знак, а уколико се ови трендови наставе и у наредних седам мјесеци, што није немогуће, пораст прихода могао би износити и више од 400 милиона КМ, сматрају економисти.

Према информацији Пореске управе Републике Српске, у првих пет мјесеци прикупљено је 86,6 милиона КМ више него у истом периоду 2019. године, која је била рекордна и која није била оптерећена пандемијом вируса корона.

Раст прихода Пореска управа РС забиљежила је и код директних пореза, али и по основу доприноса, па је тако приход по основу директних пореза износио 226,1 милиона КМ или 47,7 милиона КМ више него у првих пет мјесеци прошле године, док је по основу доприноса прикупљено 709,9 милиона КМ, што је за 76,5 милиона КМ више него у периоду јануар-мај 2020. године.

Код директних пореза највећи раст остварен је по основу пореза на добит, који је наплаћен у износу од 121,9 милиона КМ или 30,4 милиона КМ више него у првих пет мјесеци прошле године. У случају доприноса за Фонд ПИО наплаћено је 403,8 милиона КМ или 12 одсто више у односу на првих пет мјесеци прошле године, док је за Фонд здравственог осигурања наплаћено 256,9 милиона КМ или 13 одсто више.

“Раст јавних прихода је позитиван економски фундамент. Када јавни приходи расту, један је закључак, а то је да је економија активна. Већи раст – већа активност. Оптимизам треба да постоји, барем када је економски систем у питању. Корисно је овај раст посматрати у контексту резултата 2019. године, јер прошла година не треба да буде претјеран узор с обзиром на то да је полазна основа ниска, али је евидентан раст, не само у односу на претходну, него и у односу на 2019. годину”, рекао је за “Независне новине” економиста Саша Стевановић додајући да се поставља питање шта радити са тим приходима.

Он истиче да у догледно вријеме вишкове треба усмјеравати или у поправљање међународне инвестиционе позиције Републике Српске, или у стимулисање фактора производње, прије свега рада, те да пројекат укључивања младих на тржиште рада треба да буде један од приоритета.

Када је ријеч о индиректним порезима, према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ, приходи у првих пет мјесеци ове године у односу на прошлу већи су за 214 милиона КМ. Оно што је занимљиво јесте да је раст прихода по основу индиректних пореза значајније порастао у Републици Српској него у Федерацији БиХ с обзиром на то да је ФБиХ дозначено 30 милиона, а Републици Српској чак 69 милиона КМ.

“Након што је УИО привреди вратила 594 милиона КМ поврата ПДВ-а, нето прикупљени приходи који су отишли у расподјели корисницима у првих пет мјесеци 2021. године, а то су држава, ентитети и Брчко дистрикт, износили су двије милијарде и 500 милиона КМ и већи су за 147 милиона КМ у односу на приходе које су са јединственог рачуна корисници добили у истом периоду 2020. године”, рекли су у Управи за индиректно опорезивање БиХ.

Прошле године у првих пет мјесеци Република Српска са јединственог рачуна БиХ добила је 520 милиона КМ, од којих је на отплату спољног дуга отишло 92 милиона КМ, док је у првих пет мјесеци ове године Републици Српској дозначено 589 милиона КМ, а на отплату спољног дуга отишло је 94 милиона КМ. Раст прихода по основу ПДВ-а у Републици Српској у првих пет мјесеци у односу на исти период прошле године износи 13,26 одсто.

“Дошло је и до измјене коефицијената у расподијели код индиректних пореза, гдје је Република Српска одржавањем унутрашње тражње направила добар потез. Уколико анализирамо мјере усмјерене према унутрашњој тражњи, можемо евидентирати да је у раду са привредом постигнуто са мало много. Уколико се овакви трендови наставе, 400 милиона већа наплата прихода него претходне године није недостижна”, закључио је Стевановић.

Извор:НЕЗАВИСНЕ


Подијели...

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *