Привреда

Поскупјели соларни панели


Цијене соларних панела у БиХ у односу на прошлу годину повећане су за око 20 одсто, потврдили су из фирми које се баве продајом и уградњом соларних панела, али наводе и да је повећана заинтересованост клијената за куповину.

Из ових фирми објашњавају да су цијене порасле зато што је дошло до виших цијена на свјетском тржишту, али и да су трошкови превоза већи и до 40 одсто него годину дана раније.

Истичу да је полисилицијум, кључна сировина за производњу соларних панела, неколико пута скупљи у односу на вриједност од прије годину дана, те додају и да цијене челика, алуминијума и бакра такође расту.

Из фирме „БПродукт“ из Посушја истичу да је у току ове године дошло до веће тражње за соларним панелима.

„Од почетка маја дошло је до великог скока продаје и уградње“, истичу из ове фирме. Додају да се већина опреме увози из Кине и, како кажу, дошло је до пораста цијене превоза до 40 одсто у односу на лани.

„Што се тиче саме цијене соларних панела, код нас је она виша за 15 до 20 одсто у односу на годину дана раније“, појаснили су из ове фирме.

Како кажу, највише има потражње за соларним системима за властите потребе.

„У најави је поскупљење струје па се људи одлучују да стављају на своје објекте мини-електране којима ће задовољити властите потребе за електричном енергијом“, појашњавају из овог предузећа.

Да је повећано интересовање за соларне панеле потврдио је и Несиб Манџић, власник фирме „Електро-тест“ из Сарајева.

„У посљедњих годину дана влада велика заинтересованост грађана, али сама имплементација не иде тако брзо због неинформисаности клијената, а с друге стране они инвеститори који желе уградити соларну електрану и прикључити се на мрежу – наше законодавство нема опцију примања и давања електричне енергије“, истиче Манџић.

Како појашњава, ако инвеститор изгради соларну електрану на свом крову од 10 КW, он жели да ту енергију истовремено пласира у своју кућу и за своје потребе, а вишак да прода електродистрибуцији у БиХ, али према његовим ријечима таква опција не постоји па, како каже, све то кочи саму имплементацију развоја соларних система.

„Будући да се на свјетском тржишту биљежи скок цијена соларних панела, ми се морамо ускладити с тим и мораћемо да подигнемо цијене“, казао је Манџић и додао да тренутно раде са старим залихама.

Додаје да је тешко предвидјети шта ће даље бити те истиче да у редукованој достави цијене расту.

„Пратимо ситуацију у Европи, у европским лукама, трошкови транспорта су значајно порасли због разних мјера, тако да је све то у коначници подигло цијену соларних панела“, додао је Манџић за „Независне“.

Ивана Чулић, асистентица на програму енергија и климатске промјене у Центру за животну средину, казала је да је производња електричне енергије из солара економски исплатива јер је цијена панела била у сталном опадању, а технологија напредује, тако да се њихова ефикасност повећава.

„Грађани уградњом панела на своје кровове добијају независност у производњи и потрошњи, али и самостално управљање, односно штедњу и рационално кориштење електричне енергије“, истиче Чулићева.

Додаје да доношење закона о кориштењу обновљивих извора енергије и ефикасне когенерације, које је у плану, требало би грађанима да омогућити да производе енергију за своје потребе, а вишак да пласирају у мрежу.

„Ту би се грађани могли подржати подстицајима за инвестиције, да би се олакшао сам почетак производње енергије, а каснија производња би била економски исплатива“, закључила је Чулићева.

Према доступним цјеновницима, цијена соларног панела од 20W је 60 марака, а панела од 250W је 310 марака.

Извор:НЕЗАВИСНЕ

Подијели...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Користите блокатор реклама

Наш систем је детектовао да користите неки од блокатора реклама. Ако бисмо те могли замолити да га искључите док читате наше вијести били би ти много захвални. Хвала ти унапријед!