Требиње

Завршен други Самит енергетике у Требињу. Ово су закључци


На самом крају другог по реду Самита енергетике у Требињу присутнима се обратио генерални директор Електропривреде Републике Српске и изнио низ закључака која су произишла из овог значајног скупа енергетике.

Заједничким снагама, са Градом Требињем и фирмом СЕТ, успјели смо као и прошле године да реализујемо један велики и значајан Самит, који је одзвонио далеко и доста важних порука је послато на седам панела.

Теме су биле врло садржајне, било је доста учесника на панелима и прије свега желим да се захвалим свима што су учествовали на Самиту – панелистима, уводничарима, модераторима, спонзорима, медијима, поручио је Лука Петровић, директор Електропривреде РС (ЕРС) затварајући Самит енергетике Требиње 2021.

Петровић је истакао да је на овом Самиту било учесника из свих земаља регије, и да су кроз размјену искустава и знања дошли до закључака које су то промјене које чекају енергетски сектор у региону.

Сваки од седам панела, како је рекао први човјек ЕРС-а, имао је своју поруку.

– Реченица која је обиљежила први панел је да се енергетска транзиција мора проводити уз финансијску подршку Европске уније. Знамо сви да говоримо о декарбонизацији, али нисмо у прилици да угасимо термоелектране а да у исто вријеме не повучемо средства и не направимо нове капацитете у производњи струје из ОИЕ. О томе ћемо причати на митингу на нивоу земаља Западног Балкана, о чему смо данас говорили са генералним секретаром Енергетске заједнице, и презентоваћемо политику Европској комисији како би уважила наш постепени приступ процесу декарбонизације али истовремено и помогла нам да финансира градњу нових објеката – рекао је Петровић.

Главна теза другога панела је била да је потребно радити на енергетским објектима у области ОИЕ који би се дјелимично или постепено финансирали новцем ЕУ.

– Очигледно је да је Европска комисија одобрила 9 млрд ЕУР за Западни Балкан и то не само у области енергетике већ и инфраструктуре и дигитализације. У тим областима имамо на располагању тај износ, и то у периоду 2021-2028. Свакако да постоје конкретни пројекти, али и они који ћемо делегирати како бисмо повукли новац, па ћемо да видимо да ли је то могуће поготово у БиХ, имајући у виду сложене политичке прилике – истакао је Петровић.

Наставак либерализације тржишта електричне енергије, што је била тема трећег панела, доноси тезу да је потребно успостављање организованог тржишта електричне енергије, али је предуслов за нпр. БиХ усвајање закона о регулатору електричне енергије и природног гаса на нивоу цијеле државе, затим и закона о тржишту електричне енергије, а онда и предвидјети организовање тржишта електричне енергије “дан унапријед и унутар дана”.

– Што се тиче теме о развоју даљинског гријања у регији, као теме четвртог панела, закључак је да је потребно организовати заједнички рад топлана, локалних самоуправа и државе на пољу унификације рада топлана, у областима гдје је то потребно, али и на креирању подстицајних механизама на повећању удјела ОИЕ и енергетске ефикасности у самим системима – навео је Петровић.

Говорећи о децентрализацији унутар енергетскхи система, Петровић је поновио закључке петог панела да је потребно спровести децентрализацију тако да омогући кориснику мреже да буде активан корисник система и створи потребу за убрзаном примјеном технологије и концепата, а за чију потпуну интеграцију је потребан законски оквир и подстицајно и охрабрујуће окружење.

– Свакако да је то неопходно припремити и донијети нове законе о ОИЕ, осмислити системе за чување и управљање таквим изворима енергије, припремити преносне капацитете за прихват такве енергије и то ће бити десетогодишњи период на процесу прихватања оваквих извора енергије.

Дефинисати модел и динамику изградње нових објеката

Шести панел о развоју потенцијала ОИЕ и њиховој интеграцији у систем послао је поруку да је потребно направити добар регулативни оквир и инфраструктуру за ОИЕ чиме ће се повећати инвестиције у овај сектор широм региона.

– Наравно да је овдје било ставова да ли је могуће градити објекте на бази ОИЕ а да се не угрози финансијска стабилност и ликвидност постојећих система, и да се не задужимо до те мјере да не можемо ићи даље у транзицију. Тако да је потребно дефинисати модел и динамику изградње нових објеката на бази ОИЕ – рекао је Петровић.

Посљедњи, седми, панел је говорио о моделима и препрекама за инвестирање у сектор енергетике. Чула су се важна мишљења Енергетске заједнице, ЕБРД-а и осталих учесника са поруком да се зелена енергија и циркуларна економија у ЕУ пресликавају на регион то ће донијети инвестициони бум који има за циљ јачање домаћих економија.

То је сложен поступак који има сложене процедуре, истакао је Петровић, поготово у БиХ гдје се дешава да се инвестиција реализује и по десетак година и наравно да је потребно скратити процедуре у легислативама, зато нам требају нови законски оквири. У РС се урадило више, ФБиХ чека нови регулативу, и морамо ухватити ритам са земљама региона које су урадиле више.

– Потребан нам је комбинација инвестиција у соларне и вјетрокапацитете како бисмо избјегли трошкове балансне енергије, јер ће цијена бити на високом нивоу док се не припреме и преносни капацитети, а и сама потрошња. Изнесен је став да је потребно повећати потрошњу, јер мреже не могу обављати само пренос, већ је потребно пражњење тј. повећана потрошња струје – закључио је Петровић.

Самит енергетике СЕТ 2021 се у организацији Електропривреде РС и фирме СЕТ одржао 20. и 21. маја, уз покровитељство Министарства спољне трговине и економских односа БиХ, Владе РС и компаније Кончар, уз генерално спонзорство компаније Elnos Group и подршку Infinity group и компаније Dwelt.

Извор:ЕКАПИЈА

Подијели...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Користите блокатор реклама

Наш систем је детектовао да користите неки од блокатора реклама. Ако бисмо те могли замолити да га искључите док читате наше вијести били би ти много захвални. Хвала ти унапријед!