Привреда

Копач: Грађани желе чисту енергију. У Републици Српској имате Луку Петровића а на нивоу државе конкретно нема ништа


Да би БиХ успјешно провела енергетску транзицију, мора промијенити законе и наставити радити на промоцији чисте енергије, рекао је у интервјуу за „Независне“ Јанез Копач, генерални секретар Енергетске заједнице у Бечу.

„За соларне панеле постоји облик подстицаја кроз фиксне тарифе који је толико застарио да се више не примјењује нигдје осим у БиХ, Србији и на Косову. Сви су прешли на систем аукција“, каже он.

НН: Има ли напретка кад је ријеч о енергетици у БиХ?

КОПАЧ: На нивоу државе, нажалост, ништа. Али на нивоу ентитета, дешавају се неки охрабрујући помаци. Рецимо, РС је усвојила модерне законе о тржишту електричном енергијом и тржишту гасом. Раздвајају се преносни системи, дистрибутери, односно продаја на нивоу дистрибутивних мрежа. То су све позитивне промјене. Ви у РС имате Луку Петровића на челу „Електропривреде“, који је, морам да кажем, човјек који има визију. Нажалост, у ФБиХ у највишим структурама таквих људи нема пуно. Наравно, има и пуно проблема у оба ентитета.

НН: Широм БиХ повећава се еколошка свијест код обичних људи. Може ли то створити притисак да се проблеми коначно почну брже рјешавати?

КОПАЧ: Апсолутно, ту се могу видјети веома позитивне промјене. У фебруару прошле године сам срео представницу општине Бановићи, која је у Парламенту ФБиХ енергично захтијевала изградњу нове термоцентрале на угаљ. Прије недјељу дана сам добио писмо градоначелника Бановића у којем каже да планирају да постану прва општина у БиХ без постројења која емитују угљен-диоксид и да им треба помоћ. То су Бановићи! Тамо нема ништа што не иде на угаљ! А сада озбиљно желе завршити с угљом. У оба ентитета имате парламенте који предлажу забрану изградње малих хидроелектрана које штете околини. Људи нису слијепи, декарбонизација је на листи жеља свуда у Европи, сви о томе причају. Европа озбиљно ради на избацивању угља као енергента, а опсједнутост угљем у БиХ је и даље велики проблем, што пријети да земљу гурне дубље у прошлост, умјесто да обезбиједи будућност.

НН: Колико је оправдан страх да ће прелазак на нове енергенте створити економске проблеме и укинути радна мјеста?

КОПАЧ: Страх је основан и може се разумијети. У енергетској транзицији највећи губитник је индустрија угља. Традиционално, рудари су увијек били поштовани и добро плаћени и тога неће више бити. Зато у Европи причамо о праведној транзицији и да нико не смије бити заборављен. За ову врсту транзиције потребна су озбиљна средства и паметни програми. ЕУ је нашла та средства у приходима од емисија на угљен-диоксид. Знате да у Европи морате купити право да емитујете угљен-диоксид. Тона угљен-диоксида кошта ових дана 40 евра, а у термоелектранама на угаљ попут оне у Угљевику за тај износ можете произвести један мегават-час електричне енергије. У Угљевику сада један мегават-час продају за око 40 евра. Ако томе додате још 40 евра цијене емисије угљен-диоксида, поставља се питање ко ће купити ту струју за ту цијену? Хвала Богу, у РС се не иде у неке нове инвестиције у термоелектране, али ФБиХ инсистира на новом блоку у Тузли. Предвиђам да ће их од тог пројекта забољети глава, јер ће плаћање цијене емисија угљен-диоксида ускоро доћи и у БиХ.

НН: Како ЕУ може помоћи у тој праведној транзицији?

КОПАЧ: Сви лидери западног Балкана су прошле године потписали Софијску декларацију. У име Савјета министара БиХ декларацију је потписала министрица Бисера Турковић. У тој декларацији су се потписници обавезали да ће се декарбонизирати најкасније 2050, а да ће у наредном периоду увести цијену на емитовање угљен-диоксида. Уз ту декларацију ЕУ је усвојила инвестициони план за западни Балкан у којем у мандату овог састава Европске комисије нуди девет милијарди евра, између осталог, и за пројекте за енергетску транзицију. Што више будете нудили таквих пројеката, биће више прилике за европске грантове и повољна финансирања.

НН: Шта бисте препоручили властима БиХ, шта могу одмах да ураде да убрзају енергетску транзицију на праведан начин?

КОПАЧ: Набројаћу насумично неколико ствари. Веома значајно је да се олакша инвестирање у обновљиве изворе енергије. Сада ако желите да инвестирате у то, држава вас практично спречава. За соларне панеле постоји облик подстицаја кроз фиксне тарифе који је толико застарио да се више не примјењује нигдје осим у БиХ, Србији и на Косову. Сви су прешли на систем аукција. Овај систем је уведен и у Албанији, Црној Гори… А и Србија напушта стари модел и прелази на систем аукција који је јефтинији и стимулативнији. Што се тиче гаса, који је важно транзицијско гориво, напретка неће бити док се не усвоји закон на државном нивоу који стоји већ годинама.

НН: Шта, осим овог што сте набројали, спречава инвеститоре да инвестирају у обновљиве изворе енергије?

КОПАЧ: Због спорења између ентитета немате адекватан преносни систем који би могао повезати нове продукцијске капацитете. „Електропривреда БиХ“ се мора брже прилагођавати инсталирању нових производних јединица. Преносна мрежа не може ићи од термоелектране ка потрошачима као некада, већ мора ићи од много вјетроелектрана, соларних постројења… Недостају нове жице! На подручју енергетске ефикасности мора се мијењати регулатива код вишеспратних зграда. Банке не желе финансирати енергетску ефикасност у небодерима због неадекватно ријешеног питања заједница етажних власника. А 45 одсто стамбеног фонда чине вишеспратнице. Све инвестиције иду у индивидуалне и јавне објекте јер их банке могу лакше кредитирати. Пуно је оваквих примјера гдје би се велики напредак могао постићи само промјеном регулативе.

Извор:НЕЗАВИСНЕ

Подијели...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Користите блокатор реклама

Наш систем је детектовао да користите неки од блокатора реклама. Ако бисмо те могли замолити да га искључите док читате наше вијести били би ти много захвални. Хвала ти унапријед!