Европска комисија отворила је у Бриселу Канцеларију за енергетску транзицију западног Балкана, чији је циљ помоћи БиХ и осталим земљама у региону да престану енергију производити из прљавих извора.
Овај пројекат ће се спроводити у склопу Европске зелене агенде, с циљем да до 2050. године Европа престане емитовати више гасова који изазивају климатске промјене него што их апсорбује.
Како је објашњено у Европској комисији, циљ је да се омогући праведна транзиција уз европска средства, а модел би био заснован на искуству које је ЕУ остварила протеклих неколико деценија у транзицији земаља унутар ЕУ ка чистијим изворима енергије.
„Независним“ су појаснили да су региони у БиХ обухваћени овим пројектом Тузлански и Средњобосански кантон те општине Угљевик и Гацко. Осим над западним Балканом, ова канцеларија ће имати надлежност и над украјинским подручјима у којима доминира прљава енергија попут угља.
„Европска комисија сарађује на овој иницијативи с међународним партнерима, укључујући Свјетску банку, Европску банку за обнову и развој, Секретаријат Енергетске заједнице, Национални фонд за заштиту животне средине Пољске, као и Европским колеџом Натолин“, истакли су они.
О проблему штетних гасова, загађења и смртности изазване сагоријевањем угља, мазута и других штетних материја протеклих мјесеци су писали европски медији, а на ову тему су указивали и у Делегацији ЕУ, наглашавајући да више од 3.500 људи у БиХ годишње умре због посљедица лошег квалитета ваздуха.
Примјера ради, они указују да електране на угаљ на западном Балкану емитују чак 2.000 одсто више сумпор-диоксида и ситних честица него просјек централа у ЕУ, а 16 термоцентрала на западном Балкану инсталиране снаге осам гигавата емитује више загађења него свих 250 централа у ЕУ.
У Секретаријату Енергетске заједнице кажу да су се земље западног Балкана у оквиру Берлинског процеса на самиту у Софији у новембру прошле године обавезале да ће слиједити европски план декарбонизације и постизање неутралности у овим честицама до 2050. године.
„Својим потписима шест земаља западног Балкана обавезало се да ће увести плаћање емитовања угљеника у складу са Шемом за трговање честицама и смањити, а постепено укинути субвенције за угаљ“, кажу они.
Мирза Кушљугић, предсједник Регионалног центра за одрживу енергетску транзицију из БиХ, за „Независне“ каже да је и БиХ потписала да ће пратити европски план декарбонизације и постизање енергетске неутралности до 2050. године. Он истиче да ће БиХ не само из ових разлога већ и због све веће економске неоправданости у наредним годинама и деценијама прљавих извора енергије морати да се прилагођава новим трендовима. Свака општина, како истиче, мораће наћи локалне предности и прилике да из енергетске транзиције оствари и економску корист. Примјера ради, како каже, електроенергетска мрежа у саставу термоелектрана ће се моћи прикључити на обновљиве изворе енергије, а неке општине би се могле фокусирати и на производњу водоника као горива будућности.
„Све већи број грађана увиђа штетност по здравље термоцентрала и других енергетских постројења која испуштају штетне материје и то је шанса да се промијени свијест“, каже он и додаје да је управо с тим циљем отворена Канцеларија за енергетску транзицију.
Подсјећања ради, „Независне“ су у новембру прошле године писале да су бх. власти обавијестиле Енергетску заједницу да је почела активност на енергетској транзицији, која укључује транзицију од прљавих и штетних извора енергије ка изворима енергије на обновљивој основи.
Како су тада потврдили „Независним“ у овој организацији, БиХ је почела с развојем интегралних методолошких алата за консултације на Нацрт националног плана за енергетику и климу 2030. године, а Секретаријату је послат први нацрт за неформални преглед.
Извор:НЕЗАВИСНЕ
