Политика

Вишковић: Годину пред нама обиљежиће штедња и стезање каиша

Подијели...


Сачувати здравље грађана, здравствени систем и економску стабилност Српске био је приоритет у раду Владе Републике Српске у години која је иза нас, а коју је обиљежила пандемија корона вируса.

Премијер Радован Вишковић у интервјуу за Српскаинфо истиче да се Влада Српске у 2020. години нашла пред тешким изазовом, који је пред све државе свијета ставила пандемија корона вируса, али да је, ипак, на крају успјела да изађе из те „битке“ као побједник.

– Сачували смо, онолико колико је то било могуће, здравље наших грађана, здравствени систем и економску стабилност Српске. То сматрам највећим дометом Владе у овој пошасти која се назива корона вирус – истиче Вишковић.

Колико је пандемија корона вируса коштала Републику Српску, прије свега на економском плану, и како ће се то одразити на 2021. годину?

Тешко је тачно процијенити колико је то коштало Српску и мислим да то нико неће моћи никада ни израчунати. Оно што могу сигурно рећи јесте да је Српска издвојила 328 милиона марака у 2020. години за здравствени и реални сектор, а све у циљу подршке у борби против пандемије корона вируса. То је за буџет од 3,636 милијарди КМ велики новац, поготово ако знамо да у нашем буџету има и значајна ставка „задужење“. Реални приходи у буџету су испод три милијарде и када одузмете скоро милијарду марака, која одлази према Фонду ПИО, онда је видљиво да је реални буџет негдје у оквирима око двије милијарде марака. Е сад, када од те двије милијарде још одузмете 328 милиона марака, који су отишли као подстицај здравственом и реалном сектору, онда то само по себи довољно говори о којој значајној суми новца се ради.

Колико ће нам времена требати да се економски опоравимо од посљедица пандемије?

Уколико се процјена струке покаже тачном и у првој половини 2021. године дође до смиривања корона вируса, онда већ почетком 2022. године можемо очекивати да се на неки начин вратимо на стање у којем смо били прије пандемије.

То значи да би за годину дана требали да се опоравимо?

Према свим озбиљним анализама аналитичара, економиста и других стручњака можемо очекивати да на крају 2021. године будемо негдје на ономе дијелу гдје нас је корона вирус зауставио. Значи, очекивања су да на крају године која долази будемо на позицији на којој смо били у марту 2020. године.

Као и на крају сваке године обавили сте низ разговора са социјалним партнерима. Какви су њихови захтјеви и имају ли разумијевања због кризе која је изазвана корона вирусом?

Желим се захвалити свим нашим социјалним партнерима на исказаном разумијевању везано за корона вирус и ефекте које је пандемија направила по економију и буџет Српске. Социјални партнери нису имали неке изричите захтјеве у смислу проширења неких права и слично. Оно што је договорено и што треба нагласити јесте да не планирамо смањење плата, пензија, подстицаја, социјалних давања и других обавеза. Дакле, све остаје исто по том питању као и 2020. године.

Најавили сте да је Влада опредијељења да 2021. буде година у којој ће све институције у Републици Српској функционисати на принципу рационализације пословања и штедње, у погледу расподјеле финансијских средстава. Гдје онда планирате те уштеде?

Буџет за 2021. годину је већ усвојен у Народној скупштини Републике Српске и као што се могло видјети тамо је јасно исказана ставка која се односи на уштеде у свим сегментима. Планирано је да се уштеди око 105 милиона марака и то се, прије свега, односи на уштеде по питању службених путовања, репрезентација, набавки разне опреме, службених возила и слично. Тога свега скоро неће ни бити 2021. године што значи да су направљени резови код материјалних трошкова, накнада ван радног времена и слично.

Има ту још доста ставки које се односе на планиране уштеде, али је суштина да ћемо на основу тога успјети да „сачувамо“ око 105 милиона марака у сегментима који неће угрозити нормално функционисање институција. Ишли смо на то да не угрожавамо рад институција, односно да на једној страни сијечемо, а на другој да крпимо. Умјесто тога, правили смо уштеде тамо гдје смо процијенили да нећемо угрозити нормално функционисање институција.

Приликом креирања буџета и планирања свих тих уштеда Влада Републике Српске је донијела и један закључак који се односи на јавне фондове, предузећа и институције, а према којем сви они морају да своје  пословне планове за 2021. годину креирају са минимално 10 одсто уштеда у расходовној страни. Као што стоји у том закључку, ниједан извјештај или пословни план било којег јавног предузећа или институције неће бити усвојен на Влади Српске уколико не буде испоштован тај закључак. Према томе, ми нисмо само штедјели у буџету него смо правили и уштеде у другим видовима потрошње када је у питању јавни сектор. Немамо законско ни уставно упориште да локалним заједницама наредимо да ураде исто али смо им препоручили да се понашају у складу с нашим препорукама које смо дали јавним институцијама. Другим ријечима, наша препорука локалним заједницама јесте да се 2021. годину промовишемо као годину штедње.

Недавно су МУП и Пореска управа спровели акцију широм Српске због сумње да су угоститељи утајили порез уз помоћ дуплих фискалних каса. Уколико се утврди да су међу “утајивачима” пореза и они који су примали помоћ Владе као подстицај због корона вируса, да ли ће морати да врате та средства?

То није више питање Владе Српске већ правосудних институција. Наравно, сви они који су добили помоћ Владе Српске, а докаже им се таква врста прекршаја, онда ће морати вратити помоћ коју су добили. Они који су од државе добили одређене врсте помоћи и то на неки начин злоупотријебили или направили прекршаје, кривична дјела и слично, дужни су да обештете буџет за те износе које су добили.

Кад можемо очекивати нови фискални систем у Српској и да ли ће он помоћи у борби против сиве економије, односно оних који заобилазе плаћање обавеза уз помоћ дуплих каса и лажирања рачуна?

То је озбиљан посао како с техничке, тако и финансијске стране. Наше процјене су да нам за тај нови фискални систем треба негдје преко 30 милиона марака. Посао је обиман и не може се завршити у једној години, али ми смо опредијељени да кренемо у реализацију тог пројекта без обзира што нас је корона вирус у овој години успорио. Наше информације говоре да се значајна сума новца и даље одлијева у сиву зону и да би нови фискални систем уредио ту област. Неке процјене показују да та инвестиција од 30 милиона марака може бити враћена за мање од годину дана, што значи да би то био итекако исплатив пројекат за Српску. Влада Српске ће на томе инсистирати и очекујемо у наредном периоду конкретне потезе по овом питању – од расписивања тендера до избора извођача.

Наши подаци говоре да смо до сада имали случајеве да одређени број привредних субјеката, поготово из сфере услуга, послије окончања радног времена уноси рачуне и шаље на сервер Пореске управе. Новим фискалним системом то би било онемогућено. Умјесто тога, фискални рачуни би били видљиви на серверу ПУ оног момента чим би се откуцали у услужним објектима без обзира да ли то било у некој малој неразвијеној општини или Бањалуци, Требињу и другим великим општинама или градовима. То би итекако спријечило издавање дуплих фискалних рачуна и све оно с чим данас имамо проблема. Исто тако, нови фискални систем би омогућио да се у сваком моменту зна колики промет има одређени пословни објекат без обзира да ли је у међувремену издавао или није издавао фискалне рачуне. Рачунамо да је ово значајна инвестиција за Српску јер доста новца одлази у сиву зону. Новац који уложимо за тај један систем може се отплатити у једној години.

Не размишљам о реконструкцији Владе

Све чешће се у јавности, па и међу коалиционим партнерима прича о реконструкцији Владе. Да ли се може очекивати реконструкција Владе с обзиром на то да су се промијенили односи у НСРС, прије свега мислим на одлазак СПС и ДНС из коалиције, као и оснивање нове странке од стране Дарка Бањца?

У овом моменту не размишљам о реконструкцији. То је више плод спекулација. Откако сам дошао на мјесто премијера стално се прича о разноразним реконструкцијама. Не желим превише трошити времена и снаге на те приче. Нормално је да има разних жеља и захтјева. Смјена министра је дискреционо право предсједника Владе Српске и то ћу користити онда када се за то укаже потреба. Наравно да ћемо имати одређених смијена, као што смо то имали и до сада, али када и ако за то дође вријеме.

Извор: ЕУРОБЛИЦ


Подијели...

Повезане вијести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Користите блокатор реклама

Наш систем је детектовао да користите неки од блокатора реклама. Ако бисмо те могли замолити да га искључите док читате наше вијести били би ти много захвални. Хвала ти унапријед!