Милица Ијачић: Колица нису препрека већ прилика Милица Ијачић: Колица нису препрека већ прилика
Милица Ијачић (29) већ је деценију у инвалидским колицима, а након тешке повреде успјела је да постане одборница, студент, спортиста, фотограф. Од недавно има... Милица Ијачић: Колица нису препрека већ прилика


Милица Ијачић (29) већ је деценију у инвалидским колицима, а након тешке повреде успјела је да постане одборница, студент, спортиста, фотограф. Од недавно има и стално запослење.

Према непотврђеним резултатима локалних избора, Милица ће и у новом сазиву Скупштине града бити једна од ријетких припадница љепшег пола која ће доносити одлуке о најважнијим питањима у Требињу. Поново је као кандидат СНСД, чија је одборница била и протекле четири године, добила довољно повјерења суграђана да заступа њихове интересе. Она за Српскаинфо  каже да ће то и даље, првенствено, бити рјешавање проблема особа с инвалидитетом.

Снови

Милица истиче да је тешка повреда која је одвела у инвалидска колица у једном периоду зауставила њене младалачке снове, али их није прекинула.

– Повриједила сам се са 19 година. Те године су, негјде, прекретница у животу сваког младог човјека. Требала сам уписати факултет, десила се тешка повреда и потпуно други слијед догађаја, лијечење, опоравак. Имала сам срећу да ми Удружење ампутираца у Требињу да прилику да почнем радити у овом удружењу, убрзо након опоравка од повреде. То је  велика ствар за особу с инвалидитетом, да изађе из куће и буде активан члан друштва. – сјећа се ова девојка почетака новог живота.

Наводи да је положај особа с инвалидитетом, који прије пет година није био најсјајнији у Требињу нити у РС, мотивисао да проба кроз политички живот и  скупштинске расправе показати шта су стварни проблеми инвалидних особа.

– Мислим да сам имала успјеха у томе, да сам у скупштинским расправама приближила слику наших проблема. Прије повреде сам сретала људе у колицима и нисам схватала да им је проблем обично степениште. Кад сам се повриједила видјела сам колико степенице сметају. Као одборница могу показати проблем физички и описати га. Одборници тако виде праву слику и више желе да рјешавају проблеме – истиче она.

Милица каже да се опредијелила за СНСД, који је тада био у опозиција у Требињу, јер је сматрала да тадашња локална власт није урадила много за инвалиде.

– Још једна ствар која ме опредијелила је да је у ранијој владавини СНСД донесена скупштинска одлука да се уз туђу његу и помоћ од Владе РС додијеле и проширена права у истом износу као и туђа њега и помоћ. Тада смо били једина општина која је имала овакву помоћ – истиче она.

Студент, спортиста, фотограф

Милица је студент требињског Факултета за производњу и менаџемент, који је недавно добио и лифт за инвалиде, за шта се стално залагала.

– Било се тешко одлучити за студирање, јер је седам година прошло од средње школе до првог дана факултета. Лифт није само за мене него и све будуће студенте с инвалидитетом који желе да упишу овај факултет – каже она.

Ова млада девојка тренира кајак, а бави се и фотографијом.

– Кајаком се бавим скоро двије године. Одрасла сам уз Требишњицу у Ластви и завољела ријеку. Дуго сам посматрала кајакаше и пожељела да будем дио тог тима. Захваљујући пријатељима добила сам свој кајак, а једног дана ме, можда, видите на неком такмичењу – најављује Милица.

Прије неколико година се учланила у Фото кино клуб “Требиње” и учестовала на више изложби фотографија.

-То је специфична љубав, кад замрзнете један тренутак у животу – прича она.

Херцеговачко сунце даје наду

Животни мото који јој није дозволио да посустане након тешке повреде послије пада са трешње је снага Херцеговке.

– Тежак живот на овим просторима и херцеговачко сунце, које улијева наду, научили су ме да се изборим у најтежим моментима у животу – призање  Милица.

Младима који након тешких повреда завршавају у колицима Милица поручује да не смију посустати, јер колица, како истиче, нису препрека, него прилика, а живот може бити исто квалитетан као да ходају на својим ногама.

КОЛИЦА НИСУ ПРЕПРЕКА

Уклањање архитектонских баријера почело је прије Миличиног ангажмана, на иницијативу требињског Удружења параплегичара, а онда је она у скупштинским клупама наставила да се залаже за рјешавање тих проблема.

– Много улица у Требињу је прилагођено инвалидним особама, мали број раскрсница је остао неријешен. Нове улице раде се по прописима, па су прилагођене особама с инвалидитетом. Приликом градње нових зграда рампе се постављају, али се недовољно води рачуна колико су функционалне – каже ова девојка.

Извор: ЕУРОБЛИЦ

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *