Друштво

БиХ немоћна да смањи загађење

Босна и Херцеговина због унутрашњих проблема није испунила своје обавезе у вези с реформом сектора енергетике, наведено је у најновијем годишњем извјештају Енергетске заједнице о имплементацији ове области, наведено је у Секретаријату Енергетске заједнице.

Како стоји у извјештају, БиХ није имплементирала ни Други енергетски пакет ЕУ, који је престао да важи, а већ је на снази Трећи пакет. Неке од области у којима није остварен напредак су, како истичу, и даље неодвајање дистрибутера од произвођача електричне енергије, као и недостатак овлаштења на нивоу државног регулаторног тијела. Осим тога, не постоји законска основа за успостављање регионалног тржишта електричне енергије, а и гасни сектор функционише мимо европског оквира.

„Једино је РС усвојила Закон о гасном сектору који је углавном усклађен с правном стечевином Енергетске заједнице, али све док нема државних институција у овој области, овај ентитет је изолован од државе“, наглашено је.

Иако је, како наглашавају, БиХ започела зелену транзицију ка обновљивим изворима енергије и еколошки прихватљивој производњи енергије, у извјештају оцјењују да БиХ врло вјероватно неће бити у стању да испуни постављене циљеве о редукцији загађења од 40 одсто.

Као главни разлог наводе да БиХ и даље планира изградњу електрана на угаљ и подсјећају да се у Тузли гради један такав објекат који је под знаком питања због процеса који је Енергетска заједница покренула против ФБиХ.

„БиХ је усвојила Државни план за смањење штетних емисија, умјесто да је увела ограничења за емисије на појединачној основи. Међутим, ни план није имплементиран за емисије сумпорног диоксида“, наглашено је, уз напомену да је прошле године БиХ кроз субвенције електранама на угаљ уплатила 22,7 милиона евра.

Гледано процентуално, најмање је урађено из области изградње инфраструктуре, односно реализовано је само осам одсто мјера, а ниједан инфраструктурни пројекат из ове области још није започет.

Такође, ниједан пројекат из области гасне инфраструктуре још није започет, а реализовано је само 19 одсто планираних мјера. Само проценат више мјера реализован је у области нафтних пројеката. Највише имплементираних мјера, њих 89 одсто, реализовано је у области статистике, уз напомену да је ова реформа скоро у потпуности завршена. Између 40 и 50 одсто реализације остварено је у областима обновљиве енергије и енергетске ефикасности и сузбијања климатских промјена.

БиХ се није сјајно провела ни кад су у питању судски процеси. У извјештају се, наиме, говори о осам процеса против БиХ, углавном због кршења прописа Енергетске заједнице из области електричне енергије, гаса, државне помоћи, Трећег енергетског пакета, инфраструктуре, енергетске ефикасности и заштите животне средине.

У Секретаријату Енергетске заједнице су за „Независне“ рекли да је извјештај показао да је БиХ на дну, која, уз Грузију, има највише отворених случајева због кршења обавеза.

„Грузија је најновија чланица Енергетске заједнице, која се највише помјерила према напријед у току овог периода“, кажу они.

Све земље су, како су нам нагласили, направиле искорак у области обновљивих извора енергије, и то упркос изазовима изазваних корона кризом. Највећи је, како кажу, напредак остварила Црна Гора, а Украјина је успјела претећи Србију и Сјеверну Македонију.

Јанез Копач, генерални секретар Енергетске заједнице, у писаном одговору нам је истакао да је велики фокус на климатским промјенама, али да Заједница још нема чврст правни оквир за ове пројекте.

„Похвалили бисмо Црну Гору због тога што су први представили програм трговине емисијама. Сјеверна Македонија води у припреми интегрисаног плана за енергетику и климу, а слиједе Албанија, БиХ и Грузија“, каже он.

Извор:НЕЗАВИСНЕ

Подијели...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Користите блокатор реклама

Наш систем је детектовао да користите неки од блокатора реклама. Ако бисмо те могли замолити да га искључите док читате наше вијести били би ти много захвални. Хвала ти унапријед!