Друштво

И владика Григорије у трци за патријарха

Изборни сабор СПЦ највјероватније ће бити крајем јануара или почетком фебруара, а највеће шансе да уђу у избор за једног од три кандидата за патријарха има седам епископа.

То су, како сазнаје Курир, Порфирије, митрополит загребачко-љубљански, Јован, владика шумадијски, Иринеј (Буловић), владика бачки, Јефрем, владика бањалучки, Хризостом, митрополит дабробосански, Јоаникије, владика будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске, и Григорије, епископ диселдорфски и немачки.

Патријарх се бира тако што Сабор гласа, а имена тројице кандидата с највећим бројем гласова стављају се у коверте, које потом извлачи један од монаха. Како сазнаје Курир, то би требало да буде игуман манастира Свети Сисоје Матеј.

Овако стоје ствари

„Од ове седморице владика, епископи Јоаникије и Јефрем сигурно ће бити двојица од тројице кандидата за патријарха. Када је ријеч о трећем кандидату, Иринеј, владика бачки, и Порфирије могу да рачунају на подједнаки број гласова. Међутим, како ниједном од њих двојице и није стало до те функције, обојица су спремни да се склоне у корист овог другог ако дође до ситуације да имају исти број гласова“, каже извор Курира из СПЦ.

Владика Јоаникије, наводи даље извор „Курира“, има велику подршку људи из Сабора који су били блиски Амфилохију, што није занемарљив број.

„Иако се Јоаникије добро котира у Сабору, минус му је што је политички „сврстан“. Он је нарочито близак с Млађаном Ђорђевићем, а Јоаникије је чак крстио једно од његове дјеце. Ђорђевић зато на све начине покушава да излобира за њега. С друге стране, иако владика Григорије, због својих посљедњих изјава, важи за опозиционог човјека, он више сам себе гура за позицију кандидата за патријарха него што неко лобира за њега. Григорију и јесте циљ да уђе у избор за патријарха, али од ове седморице управо он има најмање шансе“, истиче извор „Курира“

Вјерски аналитичар Драшко Ђеновић подсјећа да је Иринеј (Буловић) већ више пута виђен у улози патријарха, али да то не мора ништа да значи, јер су протекла два пута за патријарха изабрани аутсајдери, то јест да ни Иринеј ни Павле нису били фаворити.

Шта је коме плус

„Порфирије се спомиње већ неко време, али је млад, има само 60 година. Хризостом спада у умерену струју, међутим, он је својевремено напустио своју епархију током рата, а морао је, по мени, тамо да остане и по цену живота. Иринеј организовано води своју епархију, за последњу двојицу патријарха био је сива еминенција“, каже Ђеновић и додаје:

„Мислим да ће Јоаникије пре заменити митрополита Амфилохија, а код Јефрема је највећи адут то што је тих.“

Према оцени Жељка Ињца, јверског аналитичара, наредни патријарх ће се бирати између Јована Ћулибрка, Јоаникија и Порфирија.

Како се бира патријарх?

– Апостолски жријеб при избору поглавара СПЦ, који прописује Устав СПЦ, увео је још патријарх Герман 1967

– Патријарх може да буде свако ко је „епархијски епископ најмање пет година“

– Кандидати (за патријарха) не могу да буду пензионисане владике

– Процедура налаже да тројицу кандидата тајним гласањем бира Свети архијерејски Сабор

– Када се сазнају имена оних који су добили натполовичну већину гласова, прелази се на бирање жријебом, то јест „апостолским начином“

– Три имена се стављају у засебне коверте, а оне у јеванђеље

– У тачно одређеном дијелу службе један од монаха ког је изабрао Сабор извлачи коверту испод корица јеванђеља у којој је име новог патријарха

– Истовремено се отварају и друге двије коверте. То се чини како би се сви епископи појединачно уверили у регуларност избора, као и због тога да се то записнички констатује

Извор: КУРИР

Подијели...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Користите блокатор реклама

Наш систем је детектовао да користите неки од блокатора реклама. Ако бисмо те могли замолити да га искључите док читате наше вијести били би ти много захвални. Хвала ти унапријед!