Ускоро обиљежавање глобалне иницијативе посвећене подизању свијести о преварама у пословању Ускоро обиљежавање глобалне иницијативе посвећене подизању свијести о преварама у пословању
Дарко Лакић, руководилац сектора финансијског савјетовања у “Deloitte” д.о.о. Бањалука, рекао је да је овогодишње истраживање међу око хиљаду студената показало да њих четири... Ускоро обиљежавање глобалне иницијативе посвећене подизању свијести о преварама у пословању

Дарко Лакић, руководилац сектора финансијског савјетовања у “Deloitte” д.о.о. Бањалука, рекао је да је овогодишње истраживање међу око хиљаду студената показало да њих четири од пет има врло низак или низак ниво повјерења у институције у јавном сектору у погледу борбе против корупције.

“Смањивање нивоа превара и корупције је у директној вези с растом економије, односно животног стандарда грађана”, рекао је Лакић.

Он истиче да би пандемија вируса корона могла подстаћи домаћа предузећа да на други начин траже подршку у финансијском и оперативном реструктурирању, што би могло довести до већег спајања или партнерства са стратешким или финансијским инвеститорима.

Говорећи о јавном сектору, Лакић је рекао да је један од нужних предуслова за реформу тог сектора израда социјалне карте, гдје би социјалну подршку кроз различите видове давања, али и кроз социјалне цијене јавних услуга, добијали само они којима је та подршка неопходна.

НН: Ускоро ће бити обиљежена глобална иницијатива посвећена подизању свијести о преварама у пословању. О чему се заправо ради?

ЛАКИЋ: У трећој седмици новембра обиљежава се глобална иницијатива посвећена подизању свијести о преварама у пословању (енг. Fraud Awareness Week – FAW). Ову иницијативу је 2000. године покренуло Удружење сертификованих истраживача превара, највећа глобална организација за борбу против преваре и корупције, с циљем подизања свијести о значају борбе против финансијског криминала, преваре и корупције. Сваке године у истом периоду стотине организација широм свијета кроз организацију различитих догађаја обиљежавају Међународну седмицу подизања свијести о преварама. Ову глобалну иницијативу од прошле године подржава и обиљежава “Делоитте” у Босни и Херцеговини. За разлику од прошле године, када је у неколико дана одржано осам округлих столова и конференција с преко 400 учесника, ове године се, због ситуације у којој се налазимо, конференција одржава 17. и 18. новембра преко онлине платформи. “Deloitte” иницијативу и ове ће године подржати значајан број партнера, међу којима су ЕБРД, ММФ, УНДП, Свјетска банка, “Транспаренцy Интернатионал”, канцеларије за јавну ревизију, економски факултети у Сарајеву, Источном Сарајеву, Бањалуци итд.

НН: Шта кажу истраживања када је ријеч о корупцији и уопште преварама у пословању?

ЛАКИЋ: Као и претходне, и ове године спроведено је онлине истраживање о перцепцији студената о превари и корупцији у БиХ, у коме је учествовало њих око хиљаду. Истраживање је, између осталог, показало да студенти имају перцепцију да је код нас дубока укоријењеност идеје о превари као нужном злу за напредовање, стицање предности или приступ елементарним услугама које су иначе формално доступне и бесплатне. Истраживање је, такође, показало да чак четири од пет испитаних студената има врло низак или низак ниво повјерења у институције у јавном сектору у погледу борбе против корупције.

НН: Гдје је онда рјешење и како доћи до тога да имамо мање корупције?

ЛАКИЋ: Корупције и преваре има свуда, али је кључно да институције, прије свега правосуђе, затим истражни органи, регулатори, јавни ревизори итд. ефикасно идентификују и кажњавају појаве преваре и корупције. Такође, потенцијал технологије се мора узети у обзир, јер различити ИТ алати могу помоћи у рјешавању случаја превара и корупције у пословању. “Делоитте” посљедњих година развија услугу која се тиче форензичких финансијских истрага, које се управо баве истрагом и превенцијом превара и тиме дајемо додатан допринос откривању и смањивању корупције. Смањивање нивоа превара и корупције је у директној вези с растом економије односно животног стандарда грађана.

НН: Гдје има више превара и корупције – у приватном или јавном сектору?

ЛАКИЋ: Покушаји преваре или корупције се дешавају свугдје, па и у приватним предузећима, али рекао бих да је у јавном сектору виши ниво толеранције. Ревизије коју спроводе службе за ревизију јавног сектора, између осталог, процјењују да ли се примјењују прописи, да ли се средства користе за одговарајуће намјене, затим се оцјењује финансијско управљање, функција интерне ревизије, систем интерних контрола итд. Поред тога, ревизије учинка које спроводе службе за ревизију јавног сектора би требало да дају одговор на питање да ли се у јавном сектору раде прави послови и да ли се ти послови раде на прави начин. Све набројано има важну улогу у превенцији и откривању превара и корупције у јавном сектору и због тога је улога ревизије јавног сектора једна од кључних тема овогодишње “Делоитте” иницијативе посвећене подизању свијести о преварама у пословању.

НН: Колико је ситуација у вези с пандемијом утицала на пословање приватних предузећа у БиХ?

ЛАКИЋ: О утицају пандемије на пословање предузећа се може говорити с више аспеката, али осврнућу се на могућности већег броја спајања и преузимања предузећа након пандемије, јер ми се чини да о томе нема ријечи у јавности. С једне стране, након пандемије један број предузећа очекује оперативно и финансијско реструктурирање да би се прилагодили очекиваним промјенама у начину пословања. Са друге стране, могуће да традиционално екстерно финансирање кроз кредите неће бити довољно, јер ће банкарски сектор имати већу аверзију према потенцијално ризичним пласманима. У таквим условима домаћа предузећа ће бити подстакнута да на други начин траже подршку у финансијском и оперативном реструктурирању, што би могло довести до већег броја спајања или партнерстава са стратешким или финансијским инвеститорима. Такође, невезано за утицај пандемије, један број предузећа која су основана деведесетих или почетком вијека ће бити на раскрсници, јер ће доћи до смјене генерације власника у руковођењу компанијом или ће бити приморане да траже стратешког или финансијског партнера. Због сложеног процеса спајања и преузимања важно је да домаће компаније на вријеме препознају потребу и да озбиљно приступе том процесу, уз подршку консултантских кућа, које им могу помоћи да нађу адекватне партнере и тиме повећају конкурентност и вриједност компаније.

НН: Шта је потребно предузети како би се помогло привреди у условима пандемије?

ЛАКИЋ: Недавно је одржана сједница Економског савјета Уније удружења послодаваца Републике Српске и као члан Економског савјета мислим да су мјере које предлаже Унија послодаваца важан предуслов за неопходне економске и социјалне реформе. Надам се да ће надлежни нивои власти изнаћи рјешење да прихвате и имплементирају те мјере, а тичу се прије свега смањивања фискалних и парафискалних оптерећења на пословање предузећа. У оквиру тих мјера разговарано је о идеји, која је била дио Реформске агенде у БиХ прије неколико година, у вези са смањивањем збирне стопе доприноса за послодавце кроз смањење доприноса за здравство и дјелимично финансирање здравства из веће стопе ПДВ-а, како би се дошло до повећања нето плата. Дакле, смањивањем доприноса за здравство омогућило би се повећање нето плате свим запосленима, без додатних оптерећења послодаваца. Свакако да би томе морала претходити анализа односа потенцијалног просјечног раста нето плате и просјечног раста трошкова живота због потенцијално веће стопе ПДВ-а. Такође, мање опорезивање утиче и на мању евазију и исплаћивање дијела плата на црно, што би додатно допринијело расту директних пореских прихода.

Друге предложене мјере се односе на модернизацију образовног система у складу с потребама тржишта рада и нужно потребне мјере за заустављање лоших демографских трендова. Ефикаснији и ефективнији јавни сектор ће након корона вируса бити још актуелнија тема, јер ће порески обвезници бити додатно осјетљивији на неефикасно управљање јавним ресурсима. Један од нужних предуслова за реформу јавног сектора је израда социјалне карте, гдје би социјалну подршку кроз различите видове давања, али и кроз социјалне цијене јавних услуга, добијали само они којима је та подршка неопходна.

Извор:НЕЗАВИСНЕ

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *