Друштво

Милијана Буха: Положај оштећеног маргинализован у новом ЗКП Републике Српске

Док директиве ЕУ јасно налажу да оштећени у кривичном поступку мора имати далеко већа права него што их тренутно даје ЗКП у Републици Српској, доцент на Правном факултету у Бањалуци Милијана Буха упозорава да је и у најновијим измјенама ЗКП доста нејасноћа које треба исправити.

На срећу, „нови“ ЗКП тек треба проћи фазу јавне расправе, па се многе нелогичности везане за статус оштећеног, односно жртава у кривичним поступцима пред судовима, могу исправити до његовог коначног усвајања у Народној скупштини Републике Српске.

Контрола суда

Нови закон, између осталог, каже и да оштећени има право притужбе на негативне одлуке тужиоца, односно на наредбу о обустави истраге. Међутим, уколико оштећени изјави приговор, о њему не одлучује други орган, већ исти – непосредно виши – републички јавни тужилац.

– Други орган би значио да би суд требао имати контролу. То су препоруке и европски стандарди да суд контролише коначну тужилачку одлуку о предузимању или непредузимању истраге и којим се разлозима тужилац руководио у датим околностима – сматра доцент на Катедри за кривично право бањалучког Правног факултета Милијана Буха.

Она истиче да се оштећеном у кривичном поступку мора дати активнија улога и у истрази, али и право жалбе на пресуду.

Другим ријечима, неопходно је изједначити статус оштећеног са оним који у судским поступцима има оптужени.

– Ако кажемо да оштећени има право изводити доказе на главном претресу, онда има и право да се жали на судску одлуку, односно пресуду – наводи Буха.

Пуно тога треба исправити

Анализирајући Нацрт Закона о измјенама и допунама ЗКП, доцент на Правном факултету каже да Закон на прву дјелује као да оштећени стварно има нека права, међу којима су право за постављање имовинско-правног захтева, право да изводи доказе на главном претресу, па чак и да преузима кривично гоњење.

– Када прочитате тај сет права, стварно стекнете утисак да је положај оштећеног далеко бољи него што је према садашњем Закону о кривичном поступку РС. Међутим, ја не бих рекла да је положај оштећеног далеко бољи, јер пуно тога треба исправити, појаснити. Положај оштећеног тренутно није добар, а о томе говори и директива ЕУ из 2012. године, која наводи да је неопходна активинија улога оштећеног у кривичном поступку – каже Буха.

Мањкавости

Анализирајући наш закон, наводи да је уочила одређене мањкавости.

– У дијелу који говори о предузимању кривичног гоњења, ви на прво читање стекнете утисак да оштећени заиста може да предузме кривично гоњење, а шта то значи – да има активну улогу у фази истраге, као што напримјер има активнију улогу у фази истраге у Хрватској. Међутим, наш Нацрт закона о измјенама и допунама ЗКП РС највише личи на рјешење из Србије, али је то рјешење далеко од срећног рјешења и оно је подложно критикама од стране референтних теоретичара у кривично-правној материји – истакла је доцент на Правном факултету у Бањалуци.

Замка лежи у томе јер се наводи да ће оштећени заступати оптужницу, али је њу већ написао јавни тужилац. Ту, објашњава Буха, оштећени нема могућност да пуно “шета” ван те оптужнице и да предлаже неке нове доказе који ће указати на ново, односно друго, другачије кривично дјело.

– Дакле, оштећени мора да иде по већ утабаном путу, који је дефинисао и одредио јавни тужилац, тако да у том сегменту не бих рекла да је његов положај далеко бољи. Или, када се наводи да „оштећени има право да изводи доказе и утврђује чињенице на главном претресу”. Па ако има то право, а овамо му кажете да има само право жалбе на одлуку о трошковима у кривичном поступку или на одлуку о имовинско-правном захтјеву, а нема право жалбе на судску одлуку, а изводи доказе, онда који је заиста суштински положај оштећеног – пита Буха.

Активнија улога у истрази

Оштећени, дакле, ради само оно што је јавни тужилац већ одредио и нема права у истрази да захтијева да неки докази уђу у доказни поступак, а може на главном претресу да предлаже нове доказе, ако то прихвати суд и ако не указује на ново кривично дјело.

– Нисам сигурна да је ово најбоље рјешење, јер да бисмо побољшали положај оштећеног морамо испунити двије основне ствари – дати му активнију улогу у истрази и дати му право жалбе, па ако кажемо да има право изводити доказе на главном претресу, онда има и право да се жали на пресуду – истакла је Милијана Буха.

Извор:ЕУРОБЛИЦ

Подијели...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Користите блокатор реклама

Наш систем је детектовао да користите неки од блокатора реклама. Ако бисмо те могли замолити да га искључите док читате наше вијести били би ти много захвални. Хвала ти унапријед!