Привреда

Сат рада, кило макарона. Стандард радника у привреди испод сваког нивоа

Подијели...

Сатница радника у привреди у Српској, када се у обзир узме просјечна плата у реалном сектору од 620 марака, износи тек 3,4 КМ, док људи који преживљавају од 450 КМ минималца за сат не зараде ни 2,5 КМ.

Није тешко израчунати да они који живе од просјечне плате у привреди, за сат времена рада не могу да купе ни 15 комада јаја. Њихова сатница је довољна таман за килограм тјестенине, а да би, на примјер, купили килограм и по пшеничног полубијелог хљеба, што кошта 3,6 КМ, треба да додају 20 пфенига од друге сатнице.

За килограм јунетине са костима морају да раде 2,5 сата, за килограм сувог свињског врата преко пола радног дана, а за килограм чајне више од пет сати. Ови подаци недвосмислено показују какав је стандард већине радника у Српској, који својим платама ни приближно не могу да достигну трошкове живота.

Наше истраживање је показало да је једној четворочланој породици у РС мјесечно је за све издатке, осим хране, потребно цијелих 950 КМ.

Под претпоставком да један члан зарађују 670 марака, колико износи просјечна зарада у угоститељству, а други 710 КМ, колики је просјек у трговини, није тешко израчунати да домаћинству за прехрану мјесечно остане око 430 КМ. То значи да четворочлана породица, односно, отац, мајка и двоје дјеце која иду у школу, дневно на храну могу да потроше око 14 КМ.

Милован С, конобар из Бањалуке, каже да његова сатница, с обзиром да ради и суботом и прековремено, не износи ни 3 КМ.

– Да не зарадимо нешто бакшиша, једва да бисмо могли да платимо рачуне и купимо оно најосновнијих намирница. Међутим, има људи који још мање зарађују и теже живе, тако да је конобарима, опет, добро – истиче наш саговорник.

Кад је ријеч о томе шта могу да купе за сат свога рада, у убједљиво најлошијој позицији су они који раде за најнижу плату, а којих је у Српској око 40.000. Они за килограм хљеба морају да раде 53,5 минута, килограм свињетине 3 сата и 40 минута, за килограм чајне 7 сати, а за килограм телетине један радни дан и још 50 минута, показала је анализа Савеза синдиката РС.

Породици с платом од 450 КМ требају најмање 4,3 најниже плате да би подмирила трошкове синдикалне потрошачке корпе, те чак 1,6 најнижих плата за трошак прехране.

Подсјетимо, синдикална потрошачка корпа за четворочлану породицу у РС је у октобру коштала 1.913 марака, од чега је трошак прехране износио 706 КМ. За овај мјесец, просјечна нето плата у РС износила је 910 КМ.

Божана Радошевић, стручни сарадник за економско-финансијске послове у Савезу синдиката РС, недавно је рекла да је потрошачка корпа у октобру досегла највиши износ досад.

Према њеним ријечима, трошак основних животних потреба – хране и становања, који представља двије трећине укупних трошкова корпе, у октобру су достигао износ од 1.293 КМ.

– Са просјечном платом у привреди, која износи 620 КМ, није се могла обезбиједити ни једна трећина производа и услуга из корпе. Тим радницима је требала 3,1 плата да би у цјелости обезбиједили потрошачку корпу. За плату до 900 КМ мјесечно ради око 65 одсто од укупног броја запослених, док је у октобру сваки други радник радио за плату која је једнака или мања од трошка прехране – каже Радошевићева.

Из Савеза синдиката РС више пута су упозорили да се мора ићи на повећање не само најниже, него и секторских плата. Нагласили су да је најнижа плата од 450 КМ срамотно ниска, због чега захтијевају да она од 1. јануара буде 550 КМ, а од друге половине 2020. године 600 КМ. Синдикалци поручују да би повећање плата допринијело побољшању статуса радника и пословном амбијенту, односно да би се смањило сиромаштво, те масован одлазак радника са ових простора.

Многи једва преживљавају

У удружењима потрошача наглашавају да већини радника из реалног сектора, кад поплаћају све даџбине, за храну не остане ни 10-ак КМ дневно.

Они са мањим платама на расплагању имају и мање износе за трошак прехране, што значи да се многе породице једва прехрањују.

Муриса Марић, извршна директорка Удружења за заштиту потрошача „Дон“ Приједор, истиче да то довољно говори о стандарду наше радничке класе.

– Највећи проблем је за породице чија два радно способна члана зарађују испод просјечне плате. Тако, многе породице дневно за храну могу да купе мале количине јефтиних и, често, неквалитетних намирница – истиче Марићева.

Према њеним ријечима, у посебан проблем западају кад прескоче да плате неки рачун, па сљедећег мјесеца морају да плате два.

– Онда морају да се задужују, јер актуелним примањима ионако једва могу да покрију оне најосновније потребе. Зато не чуди што људи све масовније одлазе са ових простора, у потрази за неким бољим и достојанственијим животом – наглашава Марићева.

Извор:ЕУРОБЛИЦ


Подијели...

Повезане вијести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Користите блокатор реклама

Наш систем је детектовао да користите неки од блокатора реклама. Ако бисмо те могли замолити да га искључите док читате наше вијести били би ти много захвални. Хвала ти унапријед!