Друштво

Источна Херцеговина и Брчко без сигурне куће

Источна Херцеговина и Брчко дистрикт још чекају изградњу прве сигурне куће за жртве породичног насиља, док градови који имају овај вид уточишта муку муче са њиховим финансирањем.

Тако је изградња прве сигурне куће за жене жртве насиља у породици у Требињу помјерена за сљедећу годину, јер и ове године недостају средства за њену изградњу.

Наиме, изградња прве сигурне куће у Источној Херцеговини требало је да почне ове године, али како каже Љиљана Чичковић, директорица Фондације „Женског центра“ Требиње, то није могуће, јер је смањен буџет града Требиња.

„Смањење буџета града утицало је на то да се изградња сигурне куће мора помјерити за наредну годину. Ми смо до сада урадили идејни пројекат и у регулациони план је уведена локација гдје ће бити сигурна кућа“, казала је Чичковићева.

Додаје да је новим идејним пројектом капацитет сигурне куће са 20 лежајева смањен на 12, да би инвестиција била прихватљива и могућа.

Истакла је да је „Женски центар“ у Требињу током ове године имао 172 интервенције по пријави жртава насиља.

Татјана Ристић, предсједница Удружења „Гендер“ Брчко, потврдила је да Брчко дистрикт још нема сигурну кућу те да је главни разлог за то што статистички подаци не показују да би изградња ове куће била оправдана.

„Прије неколико година покренута је акција за отварање сигурне куће, али статистички подаци, којима располажу полиција, Центар за социјални рад, тужилаштво и суд, не указују на то да би ово било оправдано. Наиме, годишње буде поднесено око 15 пријава за породично насиље“, каже Ристићева.

Истиче да ипак у Центру за социјални рад Брчко дистрикта постоји фонд који обезбјеђује да жртве, ако то желе, могу да добију смјештај у сигурној кући у Бијељини, Тузли или Модричи.

Многобројне сигурне куће мањак финансијских средстава наводе као један од највећих проблема, а на то су недавно указали и из Гендер центра РС, рекавши да сигурним кућама пријети опасност да остану без финансијских средстава.

Тако у Удружењу „Жена БиХ“ из Мостара кажу да у овом граду сигурна кућа „Маргуерите“ постоји од 2000. године, а располаже са 28 лежајева.

„Кроз нашу сигурну кућу годишње прође око 20 жена, а највећи проблем који имамо су финансије“, рекли су у овом удружењу.

У сигурној кући „Будућност“ Модрича, чији је капацитет 16 кревета, кажу да би било штета да се било каква донаторска средства обуставе, јер се без тих средстава не могу реализовати њихови пројекти.

Највећи проблем тузланске сигурне куће „Виве жене“ такође је финансирање, јер према њиховим ријечима, имају минимална годишња финансијска средства, а број жртава у сигурној кући се не смањује.

„Проблем је што се не поштује члан закона који каже да Влада ФБиХ треба 70 одсто да учествује у финансирању, а кантони 30 одсто. Такође, добијамо и врло мало средстава од донатора, како за сигурну кућу, тако и за финансирање плате упосленика“, казали су у овој сигурној кући.

У сигурној кући „Жене са Уне“ Бихаћ кажу да се, поред свих финансијских проблема, фокусирају на то да извуку жене из породичног насиља.

„У неким оправданим случајевима жене остају у сигурној кући и дуже, али се често враћају у породицу гдје су трпјеле насиље. Недостаје нам системска карика оснаживања жена да би оне могле почети нови живот без насиља“, поручили су из ове сигурне куће.

Извор:НЕЗАВИСНЕ

Подијели...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Користите блокатор реклама

Наш систем је детектовао да користите неки од блокатора реклама. Ако бисмо те могли замолити да га искључите док читате наше вијести били би ти много захвални. Хвала ти унапријед!