ДруштвоИстакнуто

Закон прописао робију а еколошки криминал цвјета

Закон друмом, криминал шумом! Овом прилагођенм народном псоловицом могло би се описати стање када је у питању екологија у Републици Српској па и у нашем граду.

Од јула 2017, када је за кривична дјела против животне средине запријећено казном до 5 година затвора, нико се још није нашао на оптуженичкој клупи, мада кандидата има на претек. Није било боље ни по старом закону, који је, истина у области екологије био нешто блажи, али је пракса била иста као и данас.

Миниторинг који су прије пет година објавила еко-удружења показао је тако да су, од 2007. до 2012. године све надлежне инспекције у цијелој БиХ, а има их приличан број, за пет година поднијеле укупно шест кривичних пријава против загађивача. Ниједан од њих није осуђен на затворску казну.

Ако је неко од одговорних за еколошки криминал у РС посљедњих година и завршио на суду, такви се процеси вјероватно воде у тајности, јер за њих нису чули  чак ни лидери еколошког покрета, ни званичници РС задужени за заштиту животне средине.

Званичних,стручних, анализа о степену загађености у нашем граду нема али обилазак обала Билећког језера не може никога оставити равнодушним. Зрасле обале и тешко приступачан терен погодан је за чињење овог кривичног дјела па тако се неријетко на улазима у град из правца Никшића и Требиња шире несносни непријатни мириси. Већ неколико година заредом група волонтера из Билеће организује прољетно уређење града, што јавно похваљујемо, али овакви проблеми морају да се почну рјешавати системски.

Дивља депонија опасног фармацеутског отпада у  Јасеновим Потоцима, која деценијама угрожава природу и људе, канцерогено и изузетно опасно уље у индустријском комплексу „Инцел“ усред Бањалуке, које је умало изазвало еколошку катастрофу, гола сјеча 110 хектара шуме на Козари ради изградње каменолома… само су најеклатантнији примјери понашања, која би се по Кривичном закону РС могла оквалификовати као кривично дјело против животне средине. За ова дјела прописане су казне од шест мјесеци до пет година затвора.

Знају то и у Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС, али немају информација о томе да ли се и како ова законска одредба примјењује.

– Нама није познат ниједан случај процесуирања због овог кривичног дјела – рекла је кратко за Српскаинфо портпаролка овог министарства Горјана Росић.

Срђан Тодоровић, директор Фонда за заштиту животне средине РС, каже да је значајно што је уништавање животне средине прописано као кривично дјело, јер се таквим дјелима угрожавају чак и животи будућих генерација.

– Истина, није ми познато да је до сада неко за то ктивично дјело процесуиран, мада смо имали врло озбиљних кандидата. Узмимо, на примјер, само случај Јасенови Потоци, гдје је неко, очигледно намјерно, бацио велику количину фармацеутског отпада, опасног по воду, земљу и људе – рекао је Тодоровић.

Када је у питању случај „Инцел“, Тодоровић каже да треба бити опрезан у оцјенама, јер се „ипак ради о несрећи“, али додаје да и овај случај, свакако, треба “темељно истражити”.

Тодоровић каже да непријатна изненађења, попут оног у „Инцелу“, нису у искључена ни у другим напуштеним индустријским комплексима у РС, јер нико не зна шта се у њима скрива и какве су материје бивши власници или посједници оставили у празним халама.

– Имамо случај бивше фабрике намјештаја „Ентеријер“ у Которском код Добоју, гдје су турски инвеститори отворили фабрику уља, а потом је напустили и у њој оставили дугове према радницима, али и опасне материје, које су раније кориштене у производњи – каже Тодоровић.

На питање да ли је Фонд за заштиту животне средине РС, на снову сазнања добијених током свог рада, поднио бар једну кривичну пријаву против неког загађивача, Тодоровић каже да није.

– Ми нисмо таква врста институције и не бавимо се тиме. Ми смо финансијски механизам Владе РС, за наплату накнаде од загађивача. Задатак нам је да тај новац, када га прикупимо, усмјеримо у пројекте за смањење загађења, с тим да и загађивач, ако ради на смањењу загађења, може добити та средства – каже Тодоровић.

У Центру за животну средину Бањалука истичу да нови Кривични закон РС није донио ништа битно ново. По старом закону у области заштите животне средине било је санкционисано 20 кривичних дјела, у новом их има 24, јер су укључена и дјела која се тичу ГМО организама и заштите озонског омотача. Ипак, суштина је, кажу остала иста: као ни стари, ни нови кривични закон се не примјењује, бар кад је у питању еколошки криминал.

Виктор Бјелић из Центра за животну средину Бањалука наводи да је још 2015. године , у име ове НВО  и мјештана Ложионичке улице у Бањалуци, поднио кривичну пријаву против “Рудника боксита Бањалука”, због загађења земље и ваздуха и угрожавања здравља људи.

– Навео сам свједоке, а између осталог, свједок је била и еколошка инспекторка. Приложио сам и обимну документацију са доказима, али тек недавно, такорећи након четири године, добили смо обавијест да је истрага обустављена. Дакле, узалуд смо све то радили – каже Бјелић.

Додаје да му није познато да је у неком другом случају процесуиран загађивач, мада из у РС има на претек, јер је, тврди, тешко наћи фирму која се бави експлоатацијом природних ресурса, а да се у потпуности придржава еколошких стандарда и закона.

– Као и сваки други криминал, који потиче из миљеа људи блиских власти, ни овај није процесуиран. Ко се бавио криминалим радњама у другим браншама, чиниће и кривична дјела против животне средине, јер је свјестан да ни за то неће одговарати – закључује Бјелић.

Извор: ЕУРОБЛИЦ/Билећа online

 

Подијели...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Користите блокатор реклама

Наш систем је детектовао да користите неки од блокатора реклама. Ако бисмо те могли замолити да га искључите док читате наше вијести били би ти много захвални. Хвала ти унапријед!