Свијет

Данас је свјетски дан вода. Више од двије милијарде људи широм свијета живи без воде

Свјетски дан вода обиљежава се сваке године 22. марта с циљем подизања свијести јавности и усмјеравања глобалне пажње на значај и важност воде, те промоцију одрживог кориштења постојећих водених ресурса.

Овогодишњи слоган Свјетског дана вода 2019 је „Leaving no one behind“ – „Не оставимо никог иза“ (без воде) –  Вода за све!“, а њиме се жели апеловати на једнака права приступу сигурној води за све људе, указујући на глобалне трендове смањења расположивих залиха воде, узроковане њеним нерационалним трошењем и онечишћењима вода.

Водене кризе постају све актуалније диљем свијета, посебно у водом сиромашним крајевима и растућим урбаним срединама, чему додатно доприносе климатске промјене с измјеном сушних и кишних раздобља, природне катастрофе и ратна збивања.

Посебно угрожене, по питању доступности и расположивости питке воде и одговарајућих санитарних услова, су маргинализоване групе људи, попут избјеглица, номадских и аутохтоних народа, жена, дјеце, болесних, сиромашних и др.  Стога је апел „Вода за све!“ упућен цијелом свијету, тражећи од свих да се одговорније и хуманије односе  према воденом ресурсу и угроженим групама.

Осигурање питке воде једно је од темељних људских права те представља императив за водену политику сваке земље. Уједињене нације (УН) су 2010. године признали „право на сигурну и чисту воду за пиће и санитацију као људско право које је неопходно за потпуно уживање у животу и свим људским правима“.

Људско право на воду даје право свакоме, без дискриминације, на довољну, сигурну, прихватљиву, физички приступачну и воду приступачну за личну и кућну употребу; што укључује воду за пиће, личну хигијену, прање одјеће, припрему хране и особну и кућну хигијену.

Људи остају без воде „без много аргумената из више разлога“. Неке од „основа дискриминације“ које узрокују да одређени људи буду посебно угрожени када је у питању приступ води су: пол и род; раса, етничка припадност, религија, рођење, каста, језик и националност; инвалидност, старост и здравствено стање; имовина, власништво, пребивалиште, економски и социјални статус; те други фактори, као што су: деградација животне средине, климатске промјене, раст становништва, конфликти, присилно расељавање и миграцијски токови такође могу непропорционално утицати на маргинализоване групе путем утицаја на воду.

Према подацима Организације Уједињених народа, данас:

  • више од двије милијарде људи широм свијета живи без воде за пиће у својим домовима;
  • око четири милијарде људи, што је скоро двије трећине свјетске популације, доживљавају тешку несташицу воде у трајању од најмање мјесец дана током године;
  • око 159 милиона људи скупљају питку воду из површинских вода, као што су језера, ријеке и потоци;
  • више од 700 милиона људи могло би да буде захваћено интензивном несташицом воде до 2030. године;
  • око 68,5 милиона избјеглица широм свијета данас имају проблематичан приступ питкој води;
  • око 5 милиона људи широм планете годишње умре од болести изазваних загађеном водом;
  • више од 700 дјеце испод пет година старости умире сваког дана од болести изазваних загађеном водом или лоших санитарних услова.

Прве важне препоруке о проблемима везаним за воду и водене ресурсе биле су формулисане на конференцији Уједињених нација о водама која је одржана 1977. године у Мар дел Плати (Аргентина). Након конференције Уједињених нација о околини и развоју у Рио де Женејру, Општа скупштина УН је резолуцијом од 22. фебруара 1993. одлучила да се 22. марта сваке године обиљежи као Свјетски дан вода и да се на тај дан, диљем свијета, посебно скрене пажња на проблеме у вези са водом и воденим ресурсима, с тим да се сваке године обиљежава уз други мото.

Тако је нпр. 1995. године обиљежен под мотом: „Жене и вода“, 2004. године: „Вода и катастрофе“, а 2007. године: „Како се носити с оскудицом“.

Прошле године, тема Свјетског дана вода била је „Природа за воду“, са посебним фокусом на активности везане за заштиту природног окружења у циљу смањења загађивања и очувања водних ресурса (нпр. заустављање непланиране сјече шума, заштита водотока од отпадних вода, заштита земљишта од ерозије, заштита мочвара од исушивања и сл.).

Онечишћење околине и климатске промјене широм свијета потичу алармантне кризе с несташицом воде, а поплаве, суше и онечишћења воде додатно погоршавају већ деградирану вегетацију, тла, ријеке и језера.

Људском небригом о екосистему још се више умањује могућност осигурања питке воде за све људе свијета, те њихов опстанак и напредовање.

Рјешења која нуди сама природа имају потенцијал рјешавања многих актуелних проблема с водом и водоснабдијевањем, а при том помаже кориштење савремених „зелених“ технологија. Садњом нових шума, поновним повезивањем ријека с њиховим наплавним подручјима и обнављањем мочварних подручја, могуће је поновно успостављање равнотежних водених циклуса и побољшање људског здравља и живота.

На конференцији Уједињених народа о одрживом развоју у Њујорку 25. септембра 2015, 150 свјетских челника усвојило је нови Програм глобалног развоја до 2030. (Агенда 2030.) у оквиру којег је донесено 17 циљева одрживог развоја (Sustainable Development Goals – СДГ).

Посебно важан је циљ 6. – осигурати санитарне услове и приступ питкој води за све, обавезује свијет да свим људима уз заштиту околине и смањење онечишћења осигура и сигуран приступ питкој води.

Овај 21. вијек је вијек воде и јасно је већ данас да је егзистенцијални проблем човјечанства све већи мањак питке воде.

Стога је потребно апеловати и скренути пажњу на важност очувања воде као природног богатства које је у уској вези са здрављем, биодиверзитетом и енергијом. Без очувања вода, напретка у побољшању садашњег стања ни остали УН миленијумски развојни циљеви неће моћи бити достигнути.

Потребно је интезивно радити на едукацији јавности о значају и очувању вода, те анимирати јавност да, што је више могуће, буде укључена у креирање и реализацију планова управљања водом, поруке су и еколошких организација, невладиних удружења, здравствених установа, али и институција свих нивоа власти које су задужене за бригу о свим слојевима друштва и њиховом здрављу, али и очување животне средине, посебно укључујући водне ресурсе.

Водени ресурси нису неограничени и залихе питке воде убрзано се смањују. Према резултатима више истраживања, нпр. сваког дана просјечно кућанство потроши око 50 литара воде на испирање wц-а, а један од шест људи на Земљи нема дневних 20-50 литара осигуране свјеже воде, док свакодневно од посљедица недостатка воде умире 3.800 дјеце.

Стога стручњаци указују на нужност континуиране едукације посебно дјеце да се од најмлађе доби уче да воле природу, да буду осјетљиви на питања заштите човјекове околине, јер ће управо они у будућности доносити одлуке о развоју, те ће у годинама које долазе и све већим бројем природних катастрофа вода бити једно од главних глобалних еколошких, економских и здравствених питања у цијелом свијету.

Извор:НЕЗАВИСНЕ

Подијели...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Користите блокатор реклама

Наш систем је детектовао да користите неки од блокатора реклама. Ако бисмо те могли замолити да га искључите док читате наше вијести били би ти много захвални. Хвала ти унапријед!