Друштво

Иван Шијаковић: Породица губи снагу коју је имала


Брзе друштвене промјене и све шири утицај из средине битно мјењају и односе у породици и њену улогу, те је она под великим притисцима, сматрају стручњаци.

На питања како данас изгледа “нормална” породица, да ли у њој постоји међусобно уважавање и поштовање, те да ли су дјеца више препуштена себи него раније, социолози и психолози немају једноставан одговор, али већином и даље верују у њен значај за појединца и друштво. Неке традиционалне породичне вриједности се, ипак, јесу изгубиле, а породицу све више потискују и неке друге врсте вриједности и заједнице.

Професор социологије Иван Шијаковић објашњава да она на више начина, заправо, губи снагу коју је имала, иако не нужно и важност за друштво.

– Прије свега, ту је унутрашњи притисак на породицу, који проистиче из тога што еманципација и жене и дјеце мијења неке традиционалне оквире. Док су једни чланови породице предани каријери, а мање породичном животу, други су више препуштени себи него раније. Наравно, ту је и проблем прераног одрастања дјеце и одрастања под спољашњим утицајем, а ту су и брзе промјене брачног статуса. Уз то иду спољашњи утицаји, као што су сиромаштво и велика борба да породица уопште остане. Ту су онда и све већи проблеми насиља, корупције, вјерски и бројни други притисци који сви скупа сужавају простор породичног живота – каже Шијаковић.

 

Ријалити

Примјећује се, каже, да се и фокус људи мијења са породице на неке друге заједнице, па је данас често важније „бити члан неке добре политичке партије, него имато добру, здраву и снажну породицу“. Утицај развоја технологије не заобилази ни породичне односе, а програми попут ријалитија пропагирају и неке вриједности које управо нарушавају складан однос породице.

– Младе генерације много брже одрастају, односно технологија је њима дала више могућности да имају шире контакте него што је то некада била породица, па им онда породица дјелује као узак простор, а родитељски захтјеви и обавезе као сметња и ограничење. Мислим да се то јавља код свих породица, јер дјеца брже схватају, напредују и имају свој систем вриједности – оцењује Шијаковић.

Ширина социјалне мреже је једна од значајних разлика живота раније и данас, објашњава психолог Ирена Спасојевић.

– Сваком бићу је потребан осјећај припадности, који нам примарно пружа породица. Ако породица закаже у својој базичној сврси, људи се усмјеравају на друге групе. Такође, породица не може да задовољи све “апетите”, потребе и интересовања, те се круг социјалне мреже шири тако да пријатељи и партнери постају проширена верзија подршке и самореализације. Сада се приоритет даје особи која одговара по сензибилитету, у односу на крвно сродство. Али здраво породично језгро не може угрозити улазак пријатеља у блиски круг, већ то породицу може само оплеменити – каже Спасојевић.

Интензивнија блискост

Она истиче и да се раније, генерално гледано, поштовање подразумијевало, почев од родитеља, старијих, наставника… Данас је оно однос који се гради и заслужује, па је то тако и у породицама.

– Критички став је интензивнији и слобода изражавања мишљења, става и осјећања, тако да то доводи до новог поретка, који ако се тако прихвати, може довести до већег инвестирања умјесто подразумијевања, као и до интензивније блискости насупрот страхопоштовању – каже она.

Једна од најважнијих улога и вриједности породице јесте и да дјецу усмјере да израсту у зреле, одговорне и срећне људе, а људи се суочавају са све више изазова да ту улогу изнесу како треба, каже социјални педагог и породични терапеут Никола Доронтић.

– Сигурно је да има више потребе да родитељи прате одрастање дјеце и да се припремају за бројне изазове који су и доста другачији него раније. А то је могуће само ако су свјесни тих изазова, те потребе за цјеложивотним учењем, како професионалним, тако и родитељским. Као што је потребно повремено ауто одвести на сервис, тако треба радити и на себи с партнером и цијелом породицом, уз подршку професионалаца – сматра Доронтић.

Хеликоптер родитељи

– Родитељи код нас немају готово никакве прилике да стекну вјештине да би одговорили тој својој улози и на томе би требало радити, баш због све више изазова. А ако се родитељи осјећају несигурно у својој средини или у својој улози, они иду у претјерану заштиту дјеце, што је природна реакција, али и тренд који је код нас дефинитивно у порасту. Међутим, то је и штетно за развој детета, да родитељи буду као њихов хеликоптер – каже професорка психологије Ивана Зечевић.

Извор:ЕУРОБЛИЦ

Подијели...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Користите блокатор реклама

Наш систем је детектовао да користите неки од блокатора реклама. Ако бисмо те могли замолити да га искључите док читате наше вијести били би ти много захвални. Хвала ти унапријед!