Политика

Почела ИЗБОРНА КАМПАЊА у БиХ: На листама 128 политичких субјеката и 7.497 кандидата


Изборна кампања за овогодишње опште изборе у БиХ, који ће бити одржани 7. октобра, почела је јутрос у 7 сати и трајаће до 6. октобра у 7 часова, када наступа предизборна тишина.

Грађани ће на изборима бирати предсједника Републике Српске и чланове Предсједништва БиХ, те посланике у Народној скупштини РС и Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, Представничком дому у парламенту ФБиХ и у скупштинама 10 кантона у Федерацији.

У трци за предсједника РС су кандидати коалиције СНСД, ДНС и СП Жељка Цвијановић и Савеза за побједу Вукота Говедарица, између којих ће се водити најжешћа битка.

Осим њих, у трци за предсједника, односно потпредсједника РС су: Дарко Матијашевић (СНС), Радомир Лукић (Прва СДС), Јосип Јерковић (ХДЗ БиХ), Рамиз Салкић (Заједно за БиХ), Дарко Глишић (УСД БиХ), Адмир Чавка (СББ), Јозо Баришић (Хрватска странка БиХ), Садик Ахметовић (Независни блок), Иван Брелак (НС), Живко Кондић (Демократска странка инвалида БиХ), Неџад Делић (Демократска странка инвалида БиХ), Николина Томшић (Савез за стари град), Јусуф Арифагић (Независна босанскохерцеговачка листа), Дејан Пејић (ЛС БиХ) и 21 независни кандидат.

За мјесто српског члана Предсједништва БиХ копља укрштају лидер СНСД Милорад Додик и почасни предсједник ПДП Младен Иванић, док се за то мјесто боре још и Мирјана Поповић из СНС, те Гојко Кличковић из Прве СДС.

Кандидати за бошњаког члана Предсједништва БиХ су: Фахрудин Радончић (СББ), Мирсад Хаџикадић (Платформа за прогрес), Сенад Шепић (Независни блок), Шефик Џаферовић (СДА), Денис Бећировић (СДП), Амер Јергалић (СзБиХ). За хрватског члана Предсједништва БиХ боре се Драган Човић (ХДЗ БиХ), Јерко Иванковић-Лијановић (Народна странка Радом за бољитак), Бориша Фалатар (Наша странка), Диана Зеленика (ХДЗ 1990) и Жељко Комшић (ДФ).

На овогодишњим изборима између 7.497 кандидата бира се укупно 518 носилаца мандата. На кандидатским листама наћи ће се 128 политичких субјеката – 58 странака, 36 коалиција и 34 независна кандидата. Централна изборна комисија БиХ овјерила је 804 редовне кандидатске листе и 73 листе за компензационе мандате.

Право гласа има 3.352.933 бирача

Члан ЦИК БиХ Стјепан Микић изјавио је да је 23. августа закључен извод из централног бирачког списка и да право гласа у октобру има 3.352.933 бирача.

– Од тога, редовних бирача је 3.254.767, расељених који гласају у одсуству је 8.306, расељених који гласају лично 12.046, док је за гласање путем поште регистровано 76.726 бирача – прецизирао је Микић.

Он је навео да је за гласање у дипломатско-конзуларним представништвима БиХ у иностранству регистровано 1.085 лица.

 

– По једно бирачко мјесто биће отворено у амбасадама БиХ у Камбери, Бечу, Берлину, Ослу и Београду – рекао је Микић и додао да ће бирачка мјеста бити отворена и у конзулатима у Чикагу, Минхену, Штутгарту, Франкфурту и Грацу.

Избори ће коштати 8,5 милиона КМ

Када је ријеч о финансирању изборне кампање оно се за овогодишње изборе рачуна тако да се број бирача у свим изборним јединицама у којима политички субјект има кандидатску листу или кандидата помножи са 0,30 КМ, односно за кантоналне скупштине са 0,20 КМ.

Процјена је да ће провођење општих избора коштати око 8,5 милиона КМ, од чега је 4,7 милиона КМ намијењено за плаћање чланова бирачких одбора, 1,2 милиона КМ за штампање, паковање и дистрибуцију гласачког материјала и 650.000 КМ за поштанске услуге достављања гласачког материјала.

Први пут на изборима 7. октобра на биралиштима, којих ће бити отворено око 5.500, биће постављене прозирне бирачке кутије.

Око 500 посматрача пратиће страначке скупове

У Коалицији „Под лупом“ саопштили су да ће од данас имати распоређене посматраче, који ће посјетити близу 500 предизборних скупова партија.

Они ће извјештавати о тензијама, говору мржње, организованом превозу учесника, забрањеним и недозвољеним активностима, поклонима, бесплатној храни и бесплатном пићу, злоупотреби јавних ресурса и доминантним темама. Пратиће и рад медија. На дан избора гласање ће пратити 4.000 њихових посматрача.

Наводе да под изборне неправилности које грађани треба да пријаве су: злоупотреба личних података у сврху гласања поштом, недозвољени притисци на бираче и застрашивање (нуђење запослења или пријетња отказом у замјену за глас, поклони, пријетње, позив на насиље и угрожавање сигурности), појављивање имена преминулих особа на бирачким списковима, већи број пријава и одјава пребивалишта грађана у општинама с циљем манипулације изборном вољом грађана и утицајем на изборни резултат…

Забране за кандидате

Кандидатима је забрањено носити и показивати оружје на политичким скуповима, ометати скупове других политичких странака, обећавати новчане награде с циљем добијања подршке бирача или пријетити присталицама других политичких субјеката, подстицати на гласање особе које немају право гласа, тјерати грађане да гласају више пута или у име друге особе, спречавати новинаре да обављају свој посао, користити материјал који би некога могао навести или подстаћи на насиље или ширење мржње или објављивати или употребљавати слике, симболе, аудио и видеозаписе, СМС поруке, интернет комуникације или друге облике комуникације који могу тако дјеловати, лажно се представљати у име било којег политичког субјекта, користити домаћа и међународна средства комуникације с циљем утицаја на бираче…

Из Колације наводе да све ово грађани могу пријавити и допринијети правичнијем изборном процесу и промјенама које воде ка бољем демократском друштву.

Извор:ЕУРОБЛИЦ

Подијели...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Користите блокатор реклама

Наш систем је детектовао да користите неки од блокатора реклама. Ако бисмо те могли замолити да га искључите док читате наше вијести били би ти много захвални. Хвала ти унапријед!