Друштво

Шта стоји у Програму економских реформи које је Влада РС упутила пред посланике?

Подијели...


Велика фискална оптерећења на рад, велики број непореских давања, здравствени сектор који акумулира губитке, неефикасна јавна управа и локална самоуправа, неразвијеност транспортне инфраструктуре и фискална неодрживост појединих јавних предузећа само су неки од проблема идентификованих у Програму економских реформи које је Влада РС упутила Народној скупштини.

Осим ових проблема, Влада је идентификовала и недовољан технолошки ниво и ниску продуктивност пољопривреде, застарјелост технологије, посебно у прерађивачкој индустрији, низак ниво продуктивности, недостатак и одлив радне снаге, неуређену област банкарског реструктурирања и недовољну ефикасност инвестиционих фондова. Такође, ту је и неконкурентна и неликвидна привреда, незадовољавајући ниво стручности и научне продуктивности, недовољна подршка развоју домаће производње, неусклађеност образовних политика са потребама тржишта и слаба повезаност образовног сектора са тржиштима рада.

Влада тврди да ће до 2020. године настојати уклонити или умањити проблеме с којима се суочава РС, како би се побољшала ситуација у домаћој привреди.

Осим ових изазова, Влада је навела да ће у наредној години само на камате бити потребно издвојити сто милиона марака, колико ће бити издвојено за набавке робе и услуга. На трансфере ће бити утрошено 137 милиона марака, који се посебно односе на помоћ социјално угроженим категоријама.

Међутим, из Владе увјеравају да није све тако црно: Буџетом РС за наредну годину планиран је суфицит у износу од 67,1 милион марака.

“У периоду 2018 – 2020. година, на нивоу опште владе планира се суфицит у износима 55,5 милиона марака, 228,6 милиона марака и 237,9 милиона марака”, наведено је у документу.

Према наведеним подацима, реална стопа раста бруто домаћег производа у РС за 2016. је износила 3,5 одсто. Привредни раст у највећој мјери резултат је раста у производњи електричне енергије, пољопривреди и шумарству, прерађивачкој индустрији и грађевинарству.

Као неке од кључних претпоставки за позитиван економски раст навели су наставак реформи и ниску цијену нафте на свјетским тржиштима, а занимљиво је да је с тим у вези наведено да би неусвајање повећања акциза на гориво заправо помогло јер би цијена нафте и деривата била на нижем нивоу.

Као полазну основу за пројекције раста у Влади РС узели су податке Међународног монетарног фонда по којима ће БиХ у 2017. имати раст од три одсто, а у 2018. од 3,5 одсто. Ови подаци су, међутим, редуковани, тако да сада ММФ за 2017. предвиђа раст од 2,5 одсто, а у 2018. години 2,6 одсто.

Као подршку за планиране реформе, Влада ће помоћ затражити од ЕУ, Свјетске банке и других међународних институција, а планиране су свеобухватне мјере с циљем повећања конкурентности домаће привреде.

Влада је обећала да ћемо у 2018. уз помоћ Свјетске банке добити дуго очекивани регистар свих запослених у јавној управи, с циљем резања трошкова.

Горан Радивојац, професор на Економском факултету у Бањалуци, каже да је очигледна искрена намјера Владе РС да спроведе реформе, али да има скучен маневарски простор, с обзиром на смањен приступ финансијама.

“Очигледно је да ће финансије бити лимитирајући фактор. Видљиво је да се ту спомињу и међународне финансијске институције, али питање је колико су консултоване приликом израде документа”, навео је он, додајући да ће кључно бити комбиновање мјера резања јавне потрошње са испуњавањем захтјева привреде, без које неће бити могуће поправити економију.

Саша Тривић, потпредсједник Уније удружења послодаваца РС, истиче да је дио битних захтјева послодаваца коначно усвојен и с њима се иде у реализацију.

“Договорено је да идуће године идемо у промјене закона како би се трудничка боловања у потпуности рефундирала у наредне три године, затим смо договорили како доћи до смањења опорезивања рада с обзиром на то да смо процијенили да ће у порезима идуће године постојати средства с којима би се то могло урадити, и сад идемо с Владом договорити који су то услови”, каже он.

Реформске мјере Владе РС за 2018.

–      Управљање јавним финансијама
–      Реформа тржишта енергије и транспорта
–      Секторски развој
–      Пословно окружење и смањење неформалне економије
–      Истраживање, развој и иновације и дигитална економија
–      Реформе у вези са трговином
–      Образовање и вјештине
–      Запошљавање и тржиште рада
–      Социјална укљученост и смањење сиромаштва

Извор:НЕЗАВИСНЕ


Подијели...

Повезане вијести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Користите блокатор реклама

Наш систем је детектовао да користите неки од блокатора реклама. Ако бисмо те могли замолити да га искључите док читате наше вијести били би ти много захвални. Хвала ти унапријед!