Привреда

Ако будемо слиједили директиве ЕУ цијене струје мораће порасти


Цијене електричне енергије у БиХ мораће порасти ако БиХ буде слиједила директиве ЕУ, правила Енергетске заједнице и законе либерализације свих тржишта у Европи, слажу се стручњаци.

Здравко Миловановић, експерт за енергетику, упозорава да су сада цијене електричне енергије у БиХ ниске у односу на трошкове производње енергије од стране електропредузећа, али и чињенице да је број запослених у тим предузећима значајно већи од европског и регионалног просјека.

Истиче да је прва фаза либерализације успјешно спроведена, подсјетивши да је пренос електричне енергије одвојен од предузећа која је производе, што је све у складу с енергетским пакетима ЕУ. Такође, додаје да су уведене категорије трговаца електричне енергије, регулаторна агенција на нивоу БиХ, као и регулаторне комсије на нивоу ентитета.

Наглашава да би сљедећа фаза требало да буде повећање цијена, али да ту постоје политичке тешкоће.

“У пракси, цијену електричне енергије регулатори би требало да одреде на бази приказаних захтјева и трошкова, међутим то једноставно сада није могуће јер имате веома изражену социјалну компоненту формирања цијена. Регулаторне комисије именује парламент, тако да ту увијек постоји тај политички контекст када год се поведе расправа о повећању цијена струје”, истиче Миловановић.

Према подацима “Еуростата”, статистичког завода ЕУ, цијена електричне енергије у БиХ је међу најнижим у Европи. Од нас струју мање плаћају на Косову, гдје је цијена киловата 0,061 евро, у Србија је она 0,065, док је код нас 0,083 евра, односно око 15 пфенинга, а у Албанији је 0,082 евра. Поређења ради, у Словенији је цијена киловата 0,163 евра, у Хрватској 0,131 евро, док је у Македонији цијена 0,084 евра по киловату.

На интернет страници Енергетске заједнице налази се информација о двогодишњем програму техничке помоћи земљама западног Балкана из децембра прошле године о успостављању заједничког тржишта електричном енергијом, који финансира ЕУ, а спроводи Секретаријат Енергетске заједнице, који има за циљ стварање легислативног оквира и уклањање бирократских баријера како би се остварио циљ.

Међутим, када смо покушали ући на линк са детаљима пројекта упозорени смо да нисмо овлаштени да приступимо материјалу. За више информација обратили смо се Секретаријату, међутим због сезоне годишњих одмора нико није био у могућности да нам пошаље повратну информацију.

Европски институт “Роберт Шуман” је урадио занимљиву анализу о (не)успјесима у либерализацији тржишта електричне енергије унутар ЕУ. Њихов закључак је да је либерализација само дјелимично успјела, а да су и даље у бројним земљама ЕУ доминантни или чак једини снабдјевач јавно предузеће у којем држава има власништво. Они истичу да су тешкоће у пуној либерализацији тржишта унутар ЕУ првенствено политичке природе.

“У већини земаља чланица ЕУ производња електричне енергије вертикално је структурисана око националних монопола, који су често у власништву власти, тако да би либерализација довела до заустављања монопола производње и снабдијевања електричном енергијом, а у неким земљама и до приватизације друштвених компанија”, наводе они.

Осим политичког, наводе и један замимљиви социјални проблем.

“Индустријом електричне енергије у ЕУ током деведесетих година доминирали су инжењери којима су помагале рачуновође. Овим компанијама се управљало као типичним владиним агенцијама, тако да је било тешко очекивати да се такве компаније прилагоде тржишној утакмици”, закључили су они.

Цијена киловата струје (у еврима)

Косово – 0,061
Србија – 0,065
БиХ – 0,083
Македонија – 0,084
Албанија – 0,082
Хрватска – 0,131
Словенија – 0,163
(Подаци Еуростата)

Овако лоша хидролошка ситуација не памти се деценијама

Због лоше хидролошке ситуације “Електропривреда РС” је спровела јавни поступак набавке електричне енергије за снабдијевање домаћег тржишта, рекао је Петар Ђокић, министар индустрије, енергетике и рударства РС.

Он је истакао да је у току и капитални ремонт Термоелектране Угљевик, који може трајати 90 дана, и да је и то разлог за набавку електричне енергије.

“Набавка електричне енергије врши се према потребама. Овако лоша хидролошка ситуација се не памти више деценија и зато су крајем јула донесене акдекватне одлуке”, рекао је Ђокић.

Извор:НЕЗАВИСНЕ

Подијели...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Користите блокатор реклама

Наш систем је детектовао да користите неки од блокатора реклама. Ако бисмо те могли замолити да га искључите док читате наше вијести били би ти много захвални. Хвала ти унапријед!