Друштво

Грађани Републике Српске попију по кафанама 100.000 просјечних плата


У хотелима и ресторанима Српске прошле године је потрошено више од 40 милиона марака! Рачуница каже да је у овим објектима дневно у просјеку попијено и поједено 110.000 КМ.

Подаци Завода за статистику РС показују да је у предузећима која се баве угоститељством промет у послуживању хране и пића прошле године износио 40,9 милиона КМ.

Према неким процјенама, промет у кафанама и кафићима за најмање дупло већи је од оног у поменутим угоститељским објектима, што значи да грађани на иће и пиће скрше око 80 милиона КМ.

То, практично, значи да, упркос кризи која и даље дрма ове просторе, за кафанским столовима оставимо износ који је довољан да се исплати 100.000 просјечних плата или чак 235.000 просјечних пензија.

У овој рачуници не би било ништа спектакуларно, да у РС од укупно 250.000 запослених, половина не ради за плату мању од 610 КМ, што, једној четворочланој породици, ни приближно није довољно ни за храну.

С друге стране, званични подаци јавних фондова показују да је око 74.000 радника пријављено на минималац, док се процјењује да на црно у Српској ради више од 80.000 људи.

О пензионерском стандарду сувишно је и говорити, с обзиром на чињеницу да њихов просјек износи тек 340 КМ, што значи да дневно морају да се уклопе у неких десетак марака од којих морају да издвоје за режије, лијекове, храну.

Упркос прилично биједним буџетима већине грађана РС, промет у кафанама очигледно не испашта. То потврђују и пуне баште, чак и у самом шпицу радног времена, да се просто намеће питања ко у овој држави уопште и ради. Још је већа недоумица одакле људима паре, кад и птице на грани знају какав нам је стандард, односно, да већина грађана једва крпи крај с крајем и буквално живи од данас до сутра.

Економисти истичу да су кафане мјеста у којима се воде пословни разговори, док се послови углавном склапају у ресторанима.

– Међутим, поред пословних људи и оних чији су џепови дубљи, муштерије угоститељских објеката су и незапослени и студенти. Једноставно, такав смо народ, да ћемо штедити на неким пречим стварима, само да бисмо отишли у кафић – каже економиста Зоран Павловић.

Из Удружења радника у угоститељству и туризму РС константно поручују да је, упркос статистичким бројкама, промет у угоститељским објектима у паду.

– Прошла су златна времена кад су гости “обртали” по неколико тура, не гледајући које пиће колико кошта. Данас двије особе по два сата сједе уз два чаја или двије кафе и то је то. С друге стране, наш менталите је такав да ћемо радије потрошити коју марку у кафани, него на нешто друго, можда корисније, ма колико то чудно звучало – кажу угоститељи.

Десетинаме милиона марака списканих у кафанама и ресторанима ипак најчудније звуче пензионерима, који својим мјесечним примањима не могу да подмире ни оне најосновније потребе.

– Заиста је нејасно одакле људима у РС, прије свега омладини, толике паре. Наравно, међу кафанским гостима свакако су и они имућнији грађани, за које су цехови, ма колики били, права ситница – кажу у бањалучком Удружењу пензионера.

За кафу 160 милиона КМ

Током прошле године у БиХ је увезено алкохолних пића у вриједности 187.6 милиона КМ, од чега се скоро 70 одсто односи на пиво, подаци су Спољнотрговинске коморе.

По количини испијене кафе и испушених цигарета, грађани БиХ константно су у самом врху многих листи, без обзира на то што је ријеч о прилично скупим навикама. Према анализама агенције за истраживање тржишта „Гфк“, на кафу годишње потрошимо више од 160 милиона КМ, по чему смо у европском врху.

Извор:ЕУРОБЛИЦ

Подијели...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Користите блокатор реклама

Наш систем је детектовао да користите неки од блокатора реклама. Ако бисмо те могли замолити да га искључите док читате наше вијести били би ти много захвални. Хвала ти унапријед!