Политика

Додик: Декларација о очувању српског народа неће бити пуко слово на папиру


Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да декларација о очувању српског народа, коју ће припремити Српска и Србија, неће бити пуко слово на папиру, већ програм за дугорочно систематско дјеловање у корист српског народа.

„Република Српска и Србија даће све од себе да тако и буде. Да дођемо до рационално утемељене декларације и да онда енергично радимо на њеној реализацији“, навео је Додик у ауторском тексту за данашњу београдску „Политику“.

Он је поновио да декларација неће бити уперена ни против кога, нити на било чију штету, већ да је жеља ове генерације политичара у Српској и Србији да напокон побољшају незавидан положај Срба, прије свега у земљама бивше Југославије.

„Зашто европске институције и европска заједница багателишу тешку позицију нашег народа, гдје је он постао мањина, а његова култура остала већина“, рекао је Додик и поставио питање зашто се принципи на којима почива модерна држава, а то су поштовање мањинских права, не примјењује на Србе?

Додик је питао и „ко се то боји најављене декларације Србије и Српске о дјеловању за опстанак српске нације и српског народа и зашто се диже повика на декларацију, која неће бити ништа ново и неосновано и која је јавна, те представља унутрашње питање српског народа и његово суверено право да као народ одлучује о својој судбини“?

Он је поновио да декларација нема никакве аспирације за преуређење држава, али има аспирацију да упозори да европска конвенција дозвољава да се, на примјер, Србима у Словенији да статус националне мањине, а да се у Хрватској ријеше отета имовинска права, гдје је Србима одузето 40.000 станова, док су у Републици Српској сва станарска права враћена.

Додик је навео да се Србима у Хрватској дугује 50.000 пензија, динарска и девизна штедња, да је онемогућена накнада штете за уништену и несталу имовину.

Предсједник Српске истакао је да у Хрватској Србима треба да се омогући коришћење ћирилице, а у Црној Гори спријечи угрожавање статуса Срба и анулирање српског језика.

Додик је напоменуо да у БиХ Срби имају своју државу, али да постоје проблеми са њеним статусом, као и са аспирацијама за њеним укидањем, те додао да је видљиво да је у Сарајеву некада живјело 157.000 Срба, а сада само 1.333, као и да су видљиви насртаји на територијално третирање језика.

„Хиљаду је разлога да Република Српска постоји, јер без ње у БиХ нема слободе за српски народ. Она штити и своје културно насљеђе, језик, а понајвише ћирилицу“, констатовао је предсједник Српске.

С друге стране, напоменуо је он, док Срби покушавају да заштите своју културу, језик, право на очување идентитета, са разних страна, па и из ЕУ, олако оптужују Србе за националистичке аспирације.

„На тим основама биће дефинисана и разрађена декларација за опстанак српског народа“, појаснио је Додик.

Он је истакао да је српска борба за независност и слободу у посљедњих 200 година „била оригинална, за разлику од комшија, који су лако прихватали вазалски однос“.

„Ми смо се у исто вријеме, у односу на велики Запад, борили за једна и за друга права и сада, наједном, када желимо декларацију у којој послије свега желимо законски да обезбиједимо културна и мањинска права, тај акт добија атрибут национализма“, навео је Додик.

Он је оцијенио да ће парадокс опстанка данашње Србије, а тиме и српског народа, бити велики изазов у будућности и да је питање како ће се Србија одбранити од судбине пропалих Југославија.

„Никако другачије, него програмском синтезом културе, језика и свега другог што одређује један народ“, истакао је предсједник Српске.

Подсјетивши на Темишварски сабор, први у историји формалног уобличавања жеље српског народа за слободом и независношћу, Додик је истакао да су ту борбу за слободом и независношћу карактерисала два приступа.

Он је рекао да један од њих негира оригиналност српске државе, оптужујући је да су Србија и српски народ „пуки имитатор западноевропског стила формирања државе“, а њихови насљедници „тврди либерали“ данас би најрадије да се избришу трагови за слободу и независност.

Додик је питао „како се једна земља, која је послије Првог српског устанка била кнежевина, па онда краљевина једне и друге династије, на жртвеник историје Првог свјетског рата ставила све што је имала, па предводила у стварању четири Југославије, може назвати копијом европске државе?“.

„Управо наше комшије, у новоствореним државама, баштине нашу жртву /борбе за слободу и независност/, али управо у тим државама укидају чак и мањинска права и обавезе на којима Европа инсистира“, истакао је Додик.

Извор: СРНА

Подијели...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Користите блокатор реклама

Наш систем је детектовао да користите неки од блокатора реклама. Ако бисмо те могли замолити да га искључите док читате наше вијести били би ти много захвални. Хвала ти унапријед!