Република Српска

Представљен нови приједлог кривичног законика Републике Српске. До краја године и регистар педофила


На 19. редовној сједници Народне скупштине Републике Српске министар правде у Влади Републике Српске, Антон Касиповић, представио је нови Приједлог кривичног законика Републике Српске.

Он је рекао да је на закону рађено 15 мјесеци, да он има 416 чланова подијељених у 33 главе и да су у текст унесене и одредбе о новим кривичним дјелима која су се појавила у међувремену, а да су неке оснажене, попут кривичних дјела тероризма,  полног интегритета дјетета као и дјела против полног идентитета која се односи на спрјечавање насиља у породици који је у Републици Српској присутан у великом обиму.

Овим закоником предвиђа се и вођење евиденције о лицима која су правоснажно осуђена за кривична дјела учињена на штету полног интегритета дјетета те у складу са тим, министар Касиповић, најавио је  регистар педофила Републике Српске а садржај и обим података, њихово чување и услови за давање података прописаће се посебним прописом.

Кривични закон Републике Српске донесен је 2003. године и од тада је мијењан шест пута. У међувремену се указала потреба за усклађивањем кривичног законодавства са тренутним тенденцијама у друштву, као и усклађивањем са директивама Европске уније које прописују правила за поједине врсте кривичних дјела.

Новине у овом законику, у односу на важећи Кривични закон, из материје општег дијела односе се на одузимање имовинске користи као специфичне кривичноправне мјере која има посебну функцију у подручју организованог криминала чије сузбијање у највећој мјери и зависи од тога на који начин је ова мјера постављена у кривичном законодавству и како функционише у пракси. Друго питање из општег дијела, а које је такође у највећој мјери повезано са организованим, али и са другим облицима опасног криминала, јесте одузимање предмета или средстава која су кориштена за извршење кривичног дјела или су за то била намијењена, као и средстава која су настала њиховим вршењем. Ово питање није било у закону уређено на одговарајући начин, па су у вези са овом мјером уважене дате препоруке. Стога је и прописано одузимање свих средстава и предмета који су били употријебљени или намијењени за извршење кривичног дјела или настали њиховим извршењем (instrumenta sceleris и producta sceleris), без обзира на власништво над предметима, с тим да се не дира у права власника одузетих средстава, односно права трећих лица. Код кривичних дјела тероризма, чак је прописано одузимање и објеката и других непокретности који су кориштени за обуку и припрему терористичких активности. У односу на важећи Закон, из материје општег дијела, извршене су такође и измјене тако да је као нова казна прописана казна – забрана управљања моторним возилом, а изречена казна затвора у трајању до једне године може се изузетно извршити и у просторима у којима осуђени станује (кућни затвор) уколико је учинилац стар или изнемогао, тешко болестан, инвалидно лице, трудна жена, самохрани родитељ малољетне дјеце и ако се може очекивати да ће се на тај начин постићи сврха кажњавања и ако је учинилац с тим сагласан. Као нова мјера безбједности, прописана је мјера – забрана присуствовања одређеним спортским приредбама. Овим закоником успоставља се такође и вођење евиденције лица која су правоснажно осуђена за кривична дјела учињена на штету полног интегритета дјетета, а садржај и обим података, њихово чување и услови за давање података прописаће се посебним прописом.

Тежиште измјена било је на проблематици посебног дијела и у том дијелу су дате одређене препоруке или упуте које је Радна група имала у виду. Прије свега, кривично законодавство усклађивано је са међународним конвенцијама и директивама ЕУ, прије свега са Конвенцијом Уједињених нација против транснационалног организованог криминала, Конвенцијом ЕУ о борби против трговине људима, Кривичноправном конвенцијом ЕУ о корупцији, Препоруком УН Комитета против мучења. Такође, вршено је усклађивање са Оквирном одлуком ЕУ о одузимању предмета, средстава и имовине стечене кривичним дјелом, Оквирном одлуком Савјета Европе о прању новца, идентификацији, праћењу, замрзавању, присвајању и одузимању средстава и прихода од криминала, Оквирном одлуком Савјета Европе о сузбијању одређених облика и начина изражавања расизма и ксенофобије кривичноправним средствима, Директивом Европског парламента о сузбијању и борби против трговине људима и заштити жртава, Оквирном одлуком о борби против тероризма, Оквирном одлуком о утврђивању минималне одредбе у вези са саставним елементима кривичних дјела и законских казни на подручју недопуштене трговине дрогама, Конвенцијом Савјета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици (Истамбулска конвенција), Конвенцијом о заштити дјеце од сексуалног искориштавања и сексуалног злостављања (Ланзарота), као и Конвенцији Савјета Европе о кибернетичком криминалу.

С тим у вези, на првом мјесту је кривично дјело прање новца које је прописано на начин како је то препоручено од стране Монеyвала, односно како је то већ учињено у неким законодавствима из окружења. Друго, а што је такође значајно, јесу нова кривична дјела тероризма, а то су: стварање терористичких група или организација, јавно подстицање на терористичке активности, врбовање и обучавање за вршење ових дјела и сасвим ново дјело формирање и обучавање група ради придруживања страним терористичким организацијама. Значајно је нагласити и да је финансирање тероризма значајно измијењено и проширено и на службена лица у банкама и финансијским институцијама, као и лица која врше јавне функције која на различите начине својим чињењем или нечињењем могу да дају допринос и помажу финансирање тероризма или да својим радњама спречавају његово откривање.

Свакако је важно споменути и сасвим нову групу кривичних дјела против сексуалног злостављања и искориштавања дјеце, а што представља испуњавање обавеза које за БиХ произлазе из међународних конвенција. Исто тако, имале су се у виду и обавезе које произлазе из Истамбулске конвенције  и у том смислу су прописане неке нове инкриминације, а неке су измијењене.

Оно што је значајније измијењено су кривична дјела која се односе на заштиту животне средине. Имајући у виду Директиву Европског парламента и Савјета Европе, и управо су у том смислу ова дјела и преобликована, али је уведен и одређени број сасвим нових кривичних дјела која се односе за заштиту шумских и биљних заједница и њихових станишта, као и посебно заштићених врста животиња и биљака, њихов извоз и увоз, као и генетски модификованих организама (ГМО), угрожавање озонског омотача одређеним супстанцама.

Најзад, ту је и група кривичних дјела против привреде која су такође значајно измијењена (међу њима је и прање новца), а уведена су и нека нова која су управљена на сузбијање различитих облика финансијског и привредног криминала, а која имају и карактер антикорупцијских кривичних дјела); различити облици злоупотреба у поступку приватизације, приватизационе преваре, фиктивно учешће у приватизацији; злоупотребе у вези са јавним набавкама, незаконито поступање овлаштених ревизора и друга кривична дјела.

Приједлог закона разматран је на сједници Економско-социјалног савјета Републике Српске, одржаној 23. маја 2017. године, који је дао сагласност да се законик упути у даљу процедуру.

Билећа online

Подијели...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Користите блокатор реклама

Наш систем је детектовао да користите неки од блокатора реклама. Ако бисмо те могли замолити да га искључите док читате наше вијести били би ти много захвални. Хвала ти унапријед!