Друштво

Андреино ново срце ради као сат


Има дана кад ми се чини да више не могу да се носим са одласцима код љекара, обавезним конторлама, свакодневном бригом о томе да ли сам узела терапију… Али, кад помислим да ме моје ново срце прихватило као и ја њега и да сам добила још једну шансу да живим као сви здрави људи, само се насмијешим и – идемо даље, каже у исповијести за “SrpskaCafe” Андреа Лисац (22) из Бањалуке, којој је у мају 2011. године у бечкој клиници АКХ пресађено ново срце.

Ова храбра девојка истиче да данас има осећај да је цијели живот са Стелом – срцем које је одмах након трансплантације тако назвала.

– Име је добило по колегиници моје сестре Ане. Када сам је упознала, прво што сам помислила је да је лијепа као неки анђео. Када су ме у болници питали како ћу да назовем своје ново срце, у секунди сам изговорила Стелино име, што је мене и ту дивну дјевојку додатно зближило и повезало – каже Андреа.

Не зна чије је срце добила, осим да је ријеч о мушкој особи.

– Откад је Стела код мене, углавном сањам драге људе и неке лијепе догађаје из прошлости.

Кажу да особа којој је трансплантиран неки орган, поприма особине донора. Чини ми се да је то случај и код мене, јер сам се од операције промијенила. Некад сам била прилично експлозивна, нервозна и нестрпљива, док сада углавном размислим шта ћу рећи или урадити. Кад је ријеч о будућности, једино о чему размишљам јесте да останем здрава, а све остало је мање битно – каже Андреа.

У сваком дану ужива као да јој је последњи, уз ријечи да, кад се човјек суочи са смрћу, као што се њој десило, постаје свјестан да се пречесто секирао због небитних ствари.

Било је и криза
Присјећајући се оних мање лијепих тренутака у животу, Андреа признаје да само једном запала у кризу, и то после сазнања да је тешко болесна.
– Плакала сам и говорила да немам снаге да се борим и да не желим да живим. Нисам се толико плашила смрти, колико могућности да останем парализована и ситуације да ће неко цијели живот морати да се брине о мени. Међутим, по доласку у АКХ клинику вјера у живот ми се вратила и чврсто сам одлучила да ћу се борити до посљедњег даха. На срећу, из ове тешке битке ипак сам изашла као побједник – истиче Андреа.

– Међутим, све више блиједе сјећање на проблеме са којама сам се суочавала прије трансплатације. Више размишљам о будућности и ономе што тек треба да дође. У погледу бриге о здрављу мало сам се била опустила, па сам зарадила тахикардију. Првенствено због тврдоглавости, јер је ова моја блесава глава умислила да моје тијело може по осам сати да сједи у клупи и ради праксу. Испоставило се да не може. Тренутно тражим школу коју могу физички поднијети, а са којом бих могла да радим неки канцеларијски посао. Њемачки језик сам одавно савладала. Већ три године имам свој стан, још да завршим школу коју волим и бићу најсрећнија – прича Андреа.

Од прије годину и нешто је у вези, са момком из Билеће.

– Вујадин зна за моју Стелу и у свему имам његову максималну подешку. За њега моје ново срце није ништа неприродно. Он је разлог мог осмијеха – истиче Андреа.

У последње две године је више одлазила у Билећу него Бањалуку, где планира доћи на прољеће.

– У Билећу чешће идем због момка. Ријеч је о граду у којем сам и ја рођена и живјела до своје 15. године, а за који ме вежу најљепше успомене. У Бањалуци су такође људи који ми пуно значе. Ту је моја породица, моја најбоља пријатељица Тамара која ми пуно недостаје. Међутим, сада имамо зрелије погледе на живот, па даљину лакше прихватимо. У сваком случају, од кад сам је добила, Стела је на првом мјесту – каже она.

Подсетимо, медији у РС и региону својевремено су опширно писали о мукама ове храбре дјевојке, након што се суочила са чињеницом да, због тешког срчаног обољења, само трансплантација срца може да је одржи у животу. Пошто је ријеч о изузетно скупом оперативном захвату, који је са болничким лијечењем коштао око 150 000 евра (око 300 000 КМ), у Српској је покренута хуманитарна акција током које је прикупљен новац за операцију. Андреи је срце пресађено 9. маја 2011. године у Бечу, гдје се лијечила још два и по мјесеца. Од тада је у Минхену, али пола њеног новог срца, како каже, чезне за овим просторима.

Извор:“SrpskaCafe“

Подијели...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Користите блокатор реклама

Наш систем је детектовао да користите неки од блокатора реклама. Ако бисмо те могли замолити да га искључите док читате наше вијести били би ти много захвални. Хвала ти унапријед!