Република СрпскаФедерација БиХ

3242 питања ЕК властима БиХ

Подијели...

Билећа online коментар:
Свима у БиХ познато је да је Европска комисија за проширење доставила властима наше земље 3242 питања груписаних у политички и економски критеријум те 33 поглавља правне стечевине Европске уније, а Европска комисија очекује да Босна и Херцеговина достави одговоре на питања из Упитника на енглеском језику у року од шест мјесеци. Овим је Европска комисија званично започела процес припреме мишљења о Захтјеву за чланство Босне и Херцеговине у Европској унији, који је предат Вијећу Европске уније у фебруару 2016. године. Биће занимљиво како ће институције БиХ одговорити на нека питања, на која сасвим сигурно немају одговор, када о тим питањима од постанка до данас никада нису ни размишљале. Један од сета питања које је нама било интересантно а тиче се превоза путника гдје Европску комисију занима шта се дешава у случају кашњења превозника, коме се путници могу жалити, је ли то тијело коме се жале независно од превозника те какве су казне прописане ако су ту прекршена права путника. Интересантно је због тога што готово сви у БиХ знамо да наша држава нема одговоре на поменути сет питања, као и на многа друга питања из “упитника” и сваки одговор који се разликује од НИШТА, НИКОМЕ, НЕМА ГА и НИКАКВЕ биће права сензација.

Упитник Европске комисије подијељен је према преговарачким поглављима (њих 33), уз додатна која се тичу институционалне организације и “осталих” питања.

Нека од питања која занимају ЕУ тичу се и заштите ауторских и сродних права па тако требамо појаснити и како законодавство, поред заштите софтвера, односно програма, штити и права произвођача компјутерских чипова.

Наравно, уколико немамо то уграђено у наше законодавство и ако нам закони нису усклађени с директивама ЕУ-а, морамо појаснити планирамо ли, када и на који начин донијети такав један закон. Морамо појаснити и на који начин законски штитимо сателитско емитовање.

Посебна прича су и заштита робних брендова, на који начин смо регулисали ко смије и на који начин користити неке свјетске логотипе или како ћемо то питање регулисати. ЕУ занима, између осталог, и како БиХ законски штити пословне тајне и шта чини уколико дође до њиховог незаконитог кориштења или дистрибуирања.

Једно од питања је и шта се ради са заплијењеном фалсификованом робом, уништавамо ли је на вријеме, ко плаћа трошкове уништавања, а требамо навести и такве примјере у посљедње три године.

У ЕУ-у се свакодневно истражује државна помоћ и коме се и по којим критеријумима она дијели па Брисел сад занима и ко је надлежан за давање државне помоћи у БиХ и, наравно, је ли то усклађено с европским правилима. Наравно, потпитање је, између осталог, је ли то тијело под политичким утицајем и тражи ли инструкције од било које владе, неке институције, владиног тијела и слично.

Једно од питање је и може ли држава тражити поврат те помоћи, ако се утврди да је незаконито додијељена. Једно од питања је и да ли наше законодавство осигурава да стране фирме нису дискриминисане у односу на домаће.

Брисел посебно занима и банкарски сектор у БиХ. Од бх. власти у Упитнику траже да им дају име и адресу (у једнини) тијела које надзире рад кредитних институција (подсјетимо да имамо двије ентитетске агенције за банкарство), али и да наведемо ко све ради у том тијелу и стручне квалификације потребне за запослење у том тијелу.

Осим што се тражи да појаснимо колико смо усвојили европске и међународне стандарде из ове области, занима их и наш однос и координација са Европском централном банком те осталим централним банкама у свијету. Траже и конкретан план како ћемо у сљедећих пет година ојачати то тијело. Што се тиче осигурања, између осталог, Европску комисију занима и је ли осигурање возила обавезно, што покрива осигурање и слично.

Колико кошта интернет за вртиће

Што се тиче телекомуникација, Брисел занима број оператора у БиХ, колико имамо корисника које мобилне мреже (разграничити препаид и постпаид), у чијем власништву је тај оператор и колико зарађује, а од наших власти се очекује и да одговоре колико кошта интернет за вртиће, основне и средње школе те високошколске установе, колика је брзина тог интернета као и сви ти подаци за домаћинства те мала и средња предузећа.

Од БиХ се тражи и да појасни своје законе који се тичу шифрирања емитованог аудиовизуалног сигнала у БиХ. Брисел занима и како се дају ексклузивна права за пренос важних културних и спортских догађаја те сједница парламента.

Пољопривредна политика је једна од најважнијих у ЕУ-у и из ЕУ фондова највише новца/постицаја одлази за производњу хране. БиХ мора објаснити Бриселу ко се бави пољопривредном политиком у БиХ, ко даје помоћ пољопривредницима, како се припремају захтјеви за субвенције, како се сакупљају, дистрибуирају, процесирају, контролишу, имамо ли регистар пољопривредних произвођача… Требамо објаснити како се припремамо за повлачење ИПАРД средстава која ЕУ даје за развој пољопривреде, од тога која институција се тим бави до тог имамо ли стратегију развоја села.

Што се тиче пољопривредне политике, Брисел занимају квоте, порези и посебно на који начин штитимо производњу меса, житарица, маслиновог уља, дувана, воћа и поврћа с посебном ставком “банане”, те засебном категоријом у којој су пчеле и пчеларство, етилни алкохол, кромпир те – свилене бубе.

Унутрашње тржиште животињског сјемена

Занима их и на који начин се контролише унутрашње тржиште животињског сјемена, јајних станица и ембрија. Тражи се и тачан број говеда, оваца, коза, свиња и копитара те чиме их наши сточари хране и, наравно, ко све то контролише.

Рибарство је засебно поглавље. Брисел занимају колико је произведено рибе “уназад неколико година”, све лијепо посложено по категоријама, односно врстама риба. Посебно занимљиво питање је гдје је усидрена наша рибарска флота, колико рибарских бродова имамо, какво гориво користе и какав је мјењач на тим бродовима.

Осим што морамо навести како контролишемо излов рибе, Брисел занима и каквом опремом располажемо, колико је она стара, је ли та опрема адекватна и што све треба нашим рибарским инспекторима.

Што се тиче транспортне политике БиХ, Брисел занима државна помоћ у ваздушном, морском, жељезничком и цестовном превозу робе и путника укључујући и градски те приградски превоз. Осим свих детаља о полагању возачких испита, морамо им дати податке и о свим несрећама, цијелу базу, наравно уколико је имамо, а ако немамо морамо навести кад ћемо је успоставити.

Шта се дешава у случају кашњења превоза

Заштита путника је у ЕУ одувијек важно питање, па Брисел занима који је минимум информација које путници могу добити у свим врстама превоза у БиХ, како могу набавити карте, шта се дешава у случају кашњења, коме се путници могу жалити, је ли то тијело коме се жале независно од превозника те какве су казне прописане ако су ту прекршена права путника.

Осим питања колико бродова плови под заставом БиХ, Брисел занима и како је регулисано радно вријеме помораца који плове под том заставом, али и како смо законски регулисали заштиту нашег мора, ријека и језера од загађења која могу настати код бродског транспорта.

Што се тиче енергетског сектора, осим података колико смо струје 2000., 2005., 2010. те 2015. године произвели спаљивањем фосилних горива или у хидроелектранама, Брисел занимају и планови за 2020, 2030. и 2040. години укључујући и евентуалне планове за градњу нуклеарних електрана и све активности везане за кориштење урана, плутонијума и торија.

– Ко у БиХ може купити, посједовати и продавати нуклеарни материјал – једно је од питања Европске комисије.

Извор: ФАКТОР

Комплетан упитник Европске комисје на енглеском језику


Подијели...

Повезане вијести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Користите блокатор реклама

Наш систем је детектовао да користите неки од блокатора реклама. Ако бисмо те могли замолити да га искључите док читате наше вијести били би ти много захвални. Хвала ти унапријед!