Друштво

Да им суде по Душану…


свијет би вјероватно био спокојнији…

Да данас важе казне из Душановог законика, насилници би данас учинили једно и посљедње насиље, прељубници би постали морални, лажови искрени, подмитљиви би постали поштени, пијанице би пазиле шта раде а породица би била на првом мјесту говоре статистички подаци о стопи криминала царске Србије која је обухватала и југоисточни простор Републике Српске.

С обзиром на то да смо данас суочени с порастом криминала и, неусаглашеним закнодавством, са ниским казнама, подсјећамо вас на казне из Душановог законика, нашег најстрожег законика, за неке од најчешћих преступа данашњице – крађе, прељубе, повреде угледа и части.

Једини представник светородне династије Немањића који није проглашен за свеца, и први српски цар Душан Силни био је највећи владар у нашој земљи за вријеме чије владавине су државне границе обухватале чак осам данашњих држава.

Своју владавину претпоследњи владар из немањићке лозе учврстио је развивши јако законодавство које је свој врхунац достигло у Душановом законику.

Овај, иначе најважнији закон средњовијековне Србије донијет је на сабору Властеле и црквених великодостојника, на Вазнесење Господње 21. маја 1349. године у Скопљу, а допуњен 31. августа 1354. године у Серу. Допуњено издање законика садржало је 201. члан.

Иако је запамћен као веома строг законик, историјски подаци говоре да су управо такве мјере допринијеле смањењу недозвољених радњи у тадашњој Србији. Оно што је специфично још за овај царски акт јесте и чињеница да поред световних преступа, уређује и духовна.

С обзиром да кажњива дјела Кривичним законом расту из дана у дан, подсјећамо вас на казне из Душановог законика за неке од најчешћих преступа данашњице – крађе, прељубе, повреде угледа и части

Међу првим стварима које законик уређује јесу брачни односи. Члан два и три овог законика кажу да нико не смије да се жени без благослова свог духовника, а уколико се то учини “такви да се раставе”. Не само да су законом уређивани брачни, већ и сексуални односи, те се кажњавала чак и “блуд међу супружницима”. “Ако властелинка учини блуд са својим човјеком, да им се објема руке одсијеку и нос сареже”, наводи се у овом законику.

Да данас важи закон из четранестог вијека, готово је сигурно да број силоватеља и педофила (који упрокос запријећеним казнама од 12 година ријетко када добијају дуже од 3 године затвора) не би био ни приближно толико велики. Душановим закоником они су се кажњавали на сљедећи начин: “И који властелин узме властелинку силом, да му се обе руке одсијеку и нос сареже, а ако себар узме властелинку силом, да се обијеси, а ако своју другу узме силом, да му се обе руке одсијеку и нос сареже”.

Лаж, мито и клевета сматрали су се такође великим преступима. Фалсификовање докумената, кажњавало се одузимањем онога што је се покушало прикрити. За промање мита,одузимала се сва имовина, док се клеветник поистовјећивао са разбојником.

Псовање, све чешћи начин изражавања данашње омладине кажњавало се новчано. У 55. члану каже се да “ако властелин, или властелинчић, опује себра, да плати сто препера, ако ли себар опсује властелина, или властелинчића, да плати сто перпера и да се осмуди”.

Око за око, зуб за зуб најбоље се огледа кроз казне везане за најстрашније злочине убиства. Казна за убице била је смрт, међутим уколико би се убили најближи сродници, казна је бивала строжа. “Ко се нађе да је убио оца или матер, или брата, или своје чедо, такав убица да се спали на огњу”. Ако би неко убио духовно лице, могао је да заврши и на вјешалима.

Док се алкохолизам данас сам по себи не кажњава, у вријеме цара Душана преступи начињени под дејством опојних пића кажњавали су се вађењем очију, батинама, или сечом удова.

“Пијаница откуда иде и озлиједи кога, или посијече, или окрвави, а не убије, таквому пијаници да се око ископа, и рука одсијече; ако ли у пијанству што подере или капу скине, или другу срамоту учини, а не окрвави, да га бију са сто штапова и да се баци у тамницу, и потом да се изведе из тамнице и да се бије и пусти.

Занимљиво је и да су се за разлику од данашњице, када наша саобраћајна полиција једва чека да наплати казну неком странцу, а неријетко се дешава да странце “опељешимо” до голе коже, покрадемо и понизимо, гости су се у Душановој Србији истински поштовали.

“Ако се гдје деси коме било госту или трговцу или калуђеру, те му узме што отимачина, или лопов или каква била неприлика, сви такви нека дођу царству ми, да им плати царство ми, што буду изгубили, а царство ми да тражи кефалије и властелу којима буде пут предан и страже повјерене. И сваки гост, и трговац, и Латинин, да дође првим стражама, са свим што има и носи, да га стража стражи предаје са свим; ако ли се догоди те што изгуби, нека буде порота, што рекну веродостојни људи по души да су изгубили с оним поротницима, то да им плате кефалије и страже”.

Овај законик упамћен као строг, према историјским подацима допринијео је до опадања криминала у вријеме царске Србије. Иако стручњаци тврде да данашње законодавство није благо и да повећане казни за неке злочине не би смањило број преступника, сваки пут када се догоди неко свирепо дјело, као кроз маглу помиње се и Душанов законик.

Шта Ви мислите о нашем кривичном закону?

 

Подијели...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Користите блокатор реклама

Наш систем је детектовао да користите неки од блокатора реклама. Ако бисмо те могли замолити да га искључите док читате наше вијести били би ти много захвални. Хвала ти унапријед!