Породица

Љубомора НИЈЕ лице љубави, већ сигнал за УЗБУНУ

Љубомора је први сигнал да веза прети да се претвори у насилну и проблематичну, први сигнал да мушкарац са којим сте у вези жели да успостави потпуну контролу над вама. Питали смо стручњака као да препознамо проблем на време.

Љубомора је емоција коју (сувише) често повезујемо са љубављу. Добрим делом, за то је одговорна и култура, која нам од дела класичне књижевности, преко филмова до музике, шаље поруку да су љубав и љубомора нераскидиво повезане. И тако дођемо у ситуацију да много жена, нарочито у младости романтизује љубомору, тврдећи да је то „знак праве љубави“, или да „без љубоморе нема љубави“.

Генерације девојчица одрастају, дакле, уз општеприхваћену идеју да „ако ме воли мора бити љубоморан“. А шта буде кад девојчице постану девојке, онда и жене, и суоче се са оним што љубомора заиста јесте? Са чињеницом да је љубомора први сигнал да веза прети да се претвори у насилну и проблематичну, први сигнал да мушкарац са којим је у вези жели да успостави потпуну контролу над њом.

Свака веза, сваки партнерски однос увек почиње као љубавни однос. Жена се заљуби, заволи партнера, и он њу заволи. Али када је та љубав посесивна, та љубав је љубав која контролише, тако да свако њено понашање зависи од његових жеља и очекивања. А ако она на њих не одговори онако како је он замислио… Њему то „даје за право“ да од ‘принца’ постане ‘чудовиште’.

Понекад, упркос тој трансформацији, жене остају дуго, предуго у оваквим везама, затрованим манипулацијом, контролом и емотивним, па и физичким насиљем. О првим сигналима у партнеровом понашању који би морали бити „знак за узбуну“ разговарали смо са Тањом Игњатовић, психолошкињом Аутономног женског центра у Београду.

Шта се заправо деси са мушкарцем, после неколико месеци, неколико година, па почне тако да се понаша?

„Право лице насиља не мора да се покаже на почетку партнерског односа. Није лако препознати у пажљивом мушкарцу могућег насилника. Не постоји нешто што би могло да се назове ‘психолошки профил’ насилника. Ипак, оно што се показује је да је заједничко својство свих оних мушкараца који чине насиље према партнеркама, дубоко укорењени став, доживљај да је жена његово власништво. Да је он тај који ‘има право’, да он поставља правила. То су мушкарци који не поштују жене и који су склони манипулацији. Те су карактеристике заједничке за све насилнике, без обзира на бројне разлике међу њима, у особинама личности, степену образовања или друштвеној позицији. Они то могу вешто да прикривају, али се став непоштовања огледа у њиховом понашају“, каже Тања Игњатовић.

„Куд ћеш ти у тој сукњи?!“

Како то почиње, кад би требало да нам се упали лампица на почетку везе?

„Требало би обратити пажњу на љубомору. С друге стране, озбиљан је проблем то што култура, од књижевности до филмова, чини да се љубав и љубомора блиско повезују, да су то две стране исте приче. А заправо није тако. Љубав, осим заљубљености, тог дела који је ирационалан, подразумева и пажњу, бригу, поштовање, подршку, уважавање. Жељу да онај кога волимо напредује, развија се и буде најбоља верзија себе, оно најбоље што може да буде у животу. Љубомора, иако јој у имену стоји део који асоцира на љубав, заправо је чиста жеља за власништвом: ‘ти си моја и бићеш онаква какав ја желим да будеш, докле ја желим и како ја желим’. То је та централна забуна на почетку партнерског односа – сигнали љубоморе се не препознају као почетак проблема.“

Да ли то крене и од оних ситница, ‘где ћеш ти у тој сукњи’?

„Апсолутно. Од изјава ‘ти си мени најлепша на свету, није потребно да се шминкаш’, због чега она одустане и престане да се шминка, до тога да јој он закопча дугме на кошуљи, јер сматра да сувише показује деколте. И она пристане. Или, када му не смета ни кратка сукња ни деколте, смета то што је погледао други мушкарац, или је није ни погледао, али је сигурно хтео, па је и то разлог да она буде малтрертирана, или да добије шамар. Дакле, љубомора мора да се препозна. То је апсолутно црвена лампица.“

Љубомора увек води у изолацију и контролу.Оно што је важно да жене знају је да одређена понашања могу бити функционална у неком тренутку. Можда је згодно да вас он вози на посао јер му је успут, а имате и слично радно време. У реду је да он преузме све обавезе ‘напољу’ ако сте трудни или сте управо родили бебу. Али…

Како ћете да препознате да ли је то што он ради из љубави или из потребе за контролом? Тако што проверите, кажете ‘хоћу сутра то и то да урадим, хоћу да изађем са пријатељицама’. Ако он то оспори, онда имате проблем. Очекивано би било да на ‘идем са пријатељицама’ он каже ‘добро’. Али, ако се то претвори у ‘где идеш, докле остајеш, ко све иде’… то никако није добар знак. Заправо, ‘црвено светло’ би требало да се пали кад жена тражи да уради нешто аутономно, или супротно од онога што је његов предлог, а он то оспори и од тога направи проблем. Кад жена због тога одустаје од својих планова, кад се свака ситуација у којој је направљен избор изван његових очекивања претвори у исцрпљујућу свађу, кињење, оптуживање, стрепњу шта ће да се деси… када се ситуације понављају, онда је на делу контрола и изолација“, каже Тања Игњатовић.

Да ли је онда боље, ако то препознате на самом почетку, дакле, кад сте тек ушли у везу заљубљени сте, да жена стегне зубе и каже себи ‘ОК, не треба мени ово у животу’?

„То је један начин. Други је, уколико из неког разлога жели да да шансу том партнерском односу, да тражи да се о проблему разговара, да се потражи стручна помоћ. То понекад да резултате, јер су и мушкарци који покушавају да наметну контролу различити, у смислу тога докле су спремни да иду. То често не значи да ће он одустати од сваког аспекта контроле, он ће покушавати и следећи пут, и следећи, не можда на изласцима, али у некој другој сфери живота, јер су њему контрола и доминација потребни.“

Више него љубав?

Више него љубав, то је оно чему он тежи. Он сматра да то припада партнерском односу, да љубав не може без тога. Јер, жена њему не потврђује да га воли ако се све време буни против онога што он од ње жели. У таквој ситуацији, жена може да каже ‘желим да разговарамо о овом питању, за мене је посебно важна слобода да правим изборе, доносим одлуке, да ти поштујеш моје одлуке, да ме нико не преслишава, да ме не уцењујеш емотивно, да ме не контролишеш… и ако желиш да останемо заједно, за мене би било важно да ти то поштујеш’. И да онда види како он то разуме и како на то реагује.“

Шта може да се деси?

„Он може да се брани – ‘нисам то мислио, то си погрешно разумела’, или да је окривљује – ‘ти претерујеш, ти си оваква, ти си онаква’. То значи да он не разуме, не жели да разуме да има проблем и да неће да се мења. Али, ако он каже ‘извини, у праву си, немам право на такве ствари’, онда има наде. Значи, он може да има своју унутрашњу тескобу, али то што је он љубоморан јер не може да је контролише је само његов проблем, не њен, и он мора да се суочи са својим проблемима. Он мора себи да изговори ‘ја покушавам да исконтролишем сваки аспект њеног живота, то је мој проблем, морам да се суочим са тим’. Не ‘ти радиш то и то… или само да ти ниси ….’, него ‘ја имам проблем и ја морам да мењам своје понашање’.“

Кључно је дакле, да он призна да има проблем са поверењем, јер једини начин да се било ко од нас промени је да прво схвати да има проблем?

Људи се тешко мењају, али могу да се промене и то увек и само онда кад признају да имају проблем. Промена почиње тако што се наглас изговори да проблем постоји. То важи и за насилнике“, закључује Тања Игњатовић.

Извор:МОНДО

Подијели...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Користите блокатор реклама

Наш систем је детектовао да користите неки од блокатора реклама. Ако бисмо те могли замолити да га искључите док читате наше вијести били би ти много захвални. Хвала ти унапријед!